Tog dana biće održani vanredni izbori u Nemačkoj, koji su rezultat raspada koalicije poznate kao „semafor koalicija“. Ova koalicija je obuhvatala Socijaldemokratsku partiju (SPD) Olafa Šolca, Slobodnu demokratsku partiju (FDP) Kristijana Lindnera i Zeleni, na čijem je čelu Robert Habek. Ovi izbori su od posebnog značaja zbog rasta ekstremne desnice, posebno Alternative za Nemačku (AfD), stranke koja se zalaže za strogu imigracionu politiku i druge rigorozne stavove.
Izbori za Bundestag, koji su planirani za 23. februar 2025. godine, trebalo bi da se održe svake četiri godine, a poslednji su bili u septembru 2021. godine. Nakon što je kancelar Olaf Šolc 16. decembra postavio pitanje poverenja svojoj vladi i nije dobio podršku, nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer raspustio je Bundestag i zakazao vanredne izbore.
Na ovim izborima bira se novi Bundestag, 21. po redu od osnivanja Savezne Republike Nemačke. Reforma izbornog zakona iz 2023. godine smanjila je broj članova Bundestaga na 630, što je više od 100 manje nego ranije. Građani Nemačke direktno biraju svoje predstavnike, što je jedinstveno za politički sistem ove zemlje.
Glavne funkcije Bundestaga uključuju donošenje zakona, odlučivanje o budžetu i izbor novog kancelara. Svaki građanin ima dva glasa – prvi glas se koristi za izbor direktnog kandidata u izbornoj jedinici, dok se drugim glasom bira stranka. Nemačka je podeljena na 299 izbornih jedinica, a stranke moraju osvojiti najmanje 5% od drugih glasova da bi ušle u Bundestag.
Novina na ovim izborima jeste ukidanje dodatnih i kompenzacionih mandata, što znači da ako neka partija osvoji više direktnih mandata nego što joj pripada prema ukupnim rezultatima drugog glasa, neki od pobednika iz okruga mogu ostati bez mesta u Bundestagu. Građani mogu glasati lično ili putem pošte, a informacije o biračkom mestu dobijaju se putem pošte.
Društvo se trenutno suočava s brojnim pitanjima, a prema anketama, najvažniji problemi su migracija, ekonomska situacija, energija i klima, te rast cena. Ove teme će sigurno imati uticaj na ishod izbora i na to kako će stranke oblikovati svoje kampanje.
Na glasačkom listiću će se naći nekoliko partija, uključujući SPD, CDU/CSU, Zeleni, AfD i druge. Ove stranke su od poslednjih izbora neprekidno imale najmanje pet poslanika u Bundestagu ili pokrajinskim parlamentima. Anketama je utvrđeno da CDU/CSU vodi sa 29% podrške, dok je AfD na 21%, a SPD na 15%.
Moguće koalicije nakon izbora uključuju veliku koaliciju CDU/CSU i SPD, crno-zelenu koaliciju, kao i crveno-zelenu koaliciju. Iako je AfD projektovana kao druga najjača stranka, izgleda da neće moći da formira koaliciju, s obzirom na to da većina drugih stranaka isključuje saradnju s njima.
Što se tiče novog kancelara, najviše Nemaca veruje da bi to mogao biti Fridrih Merc iz CDU, dok Robert Habek iz Zelenih i Olaf Šolc iz SPD slede na listi. Ovi izbori će imati dalekosežne posledice za Nemačku i oblikovati političku scenu u narednim godinama.
U zaključku, vanredni izbori u Nemačkoj 2025. godine predstavljaju ključni trenutak za političku budućnost zemlje. Rasteća podrška ekstremnoj desnici, kao i kompleksnost političkih koalicija, postavljaju značajne izazove za tradicionalne stranke. Kako će se situacija razvijati, zavisiće od mnogih faktora, uključujući i ključne probleme sa kojima se građani suočavaju.
