Na Vidovdan se običaji razlikuju širom Srbije, ali imaju koren u poštovanju paganskog boga Svetovida. Kosovski mit, koji je vezan za ovaj dan zbog bitke na Kosovu 1389. godine, prepliće se sa paganskim verovanjima i hrišćanskim praznovanjem Svetog Vida. U različitim delovima Srbije postoje različiti običaji. Na severozapadu se iznose ručno izrađeni predmeti kako bi se pokazala vrednost žena i imetak domaćinstva. U Mačvi se tradicionalno održavaju velike zadušnice sa ribom kao žrtvom Svetovidu. Devojke širom Srbije skupljaju vidovčicu i stavljaju je pod jastuk kako bi usnile svog izabranika. Na Vidovdan se ne igra, ne peva, i ne radi, a u nekim krajevima se jede zrelo voće zbog blagotvornosti.

Srpska pravoslavna crkva liturgijski proslavlja Svetog kneza Lazara, ali se takođe vezuje i za Svetog Vida i druge svetitelje. Sveti Vid je bio sin senatora sa Sicilije i od malena je pokazivao isceliteljske moći zbog svoje vere. Otporu ocu koji je pokušavao da ga odvrati od hrišćanstva, Vit je čudotvorno vratio vid. Iako je Sveti Vid prvobitno bio paganski bog, Srbi danas slave najviše Svetog kneza Lazara na Vidovdan.

Običaji na Vidovdan su važan deo srpske tradicije i kulture. Kroz različite rituale i verovanja, ljudi obnavljaju veze sa svojom prošlošću i svojom verom. Svako domaćinstvo ima svoje specifične običaje i verovanja, ali svi se slažu u tome da je Vidovdan važan dan kada se poštuju i tradicija i običaji. Od severa Vojvodine do jugozapada Kosova i Metohije, Vidovdan se obeležava na različite načine, ali sa zajedničkim poštovanjem prema istoriji i tradiciji.