Svetska banka je nedavno na Okruglom stolu o globalnom državnom dugu (GSDR) u Vašingtonu iznela zabrinjavajuće informacije o trenutnim izazovima vezanim za zaduživanje zemalja širom sveta. Na sastanku su predstavljene analize o tome kako su nivoi javnog duga, posebno u zemljama sa niskim prihodima (LIC) i tržištima u razvoju (EM), dostigli alarmantne visine, koje su dodatno pogoršane pandemijom COVID-19.
Pre pandemije, mnoge od ovih zemalja već su se suočavale sa visokim nivoima duga, a kriza izazvana virusom samo je doprinela daljem povećanju tih obaveza. Tokom pandemije, globalne ekonomske posledice su dovele do dodatnog zaduživanja kako bi se pokrili troškovi zdravstvene zaštite, socijalne pomoći i drugih hitnih potreba. Iako su se neki aspekti situacije stabilizovali, brojne zemlje i dalje su u veoma teškoj poziciji, sa stalnim rizicima od neodrživog duga.
Svetska banka je naglasila da se mnoge zemlje, posebno one sa malim i srednjim prihodima, suočavaju sa dodatnim izazovima kada je u pitanju servisiranje duga. Njihov dug može biti formalno održiv, ali visoki troškovi kamata i potreba za refinansiranjem često predstavljaju prepreku za alokaciju sredstava u razvojne projekte. Ova situacija dovodi do smanjenja investicija u ključne sektore kao što su obrazovanje, zdravstvo i infrastruktura, što može imati dugoročne negativne posledice po ekonomski rast i razvoj.
Svetska banka je takođe predložila niz mera za restrukturiranje duga, koje bi mogle pomoći zemljama da se nose sa ovim problemima. U posebnom priručniku, banke su predložene strategije za upravljanje dugom, uključujući mogućnosti za restrukturiranje, refinansiranje i druge pristupe koji bi mogli pomoći u smanjenju tereta duga i omogućiti zemljama da ponovo usmere svoje resurse ka razvoju i poboljšanju životnih uslova građana.
Važno je napomenuti da su ovi izazovi prisutni u različitim oblicima širom sveta. U mnogim zemljama, visoki javni dug dovodi do smanjenja fiskalnog prostora, što ograničava sposobnost vlada da odgovore na ekonomske krize. U tom kontekstu, Svetska banka poziva na međunarodnu saradnju i podršku kako bi se olakšao pristup finansijskim resursima i znanju, što bi moglo pomoći zemljama da premoste trenutne izazove.
Osim toga, Svetska banka naglašava važnost održivih fiskalnih politika koje trebaju biti u skladu sa razvojnim ciljevima. Pristupi zasnovani na dugoročnom planiranju i održivom upravljanju finansijama mogu doprineti jačanju ekonomija i smanjenju rizika od budućih kriza. U tom smislu, transparentnost i odgovornost u upravljanju javnim finansijama su ključni elementi koji mogu doprineti jačanju poverenja investitora i međunarodnih partnera.
U svetlu ovih saznanja, zemlje u razvoju treba da prepoznaju važnost diversifikacije svojih ekonomija, smanjenja zavisnosti od spoljnog zaduživanja i jačanja unutrašnjih kapaciteta za generisanje prihoda. Takođe, razvijanje lokalnih tržišta kapitala može biti ključno za smanjenje rizika od spoljnog zaduživanja, kao i za jačanje otpornosti ekonomija na šokove.
Svetska banka će nastaviti da radi sa zemljama članicama na razvijanju strategija za upravljanje dugom i pružanju potrebne podrške u suočavanju sa izazovima koje donosi globalno zaduživanje. S obzirom na trenutnu situaciju, ključno je da se fokus usmeri na održivu i inkluzivnu ekonomsku politiku koja će doprineti dugoročnoj stabilnosti i prosperitetu.
