Prošle godine, svet je zabeležio rekordnu potražnju za zlatom, a glavni uzroci su velike nabavke centralnih banaka i povećana investicija u ovaj plemeniti metal. U izveštaju Svetskog saveta za zlato navodi se da je ukupni obim trgovine zlatom dostigao 4.974 tone, što predstavlja porast u odnosu na 4.899 tona iz 2022. godine. Ovaj trend je nastavljen i u 2024. godini, kada su geopolitičke i ekonomske neizvesnosti dodatno podstakle potražnju.
Šaokai Fan, globalni rukovodilac za centralne banke u Svetskom savetu za zlato, istakao je da je apetit centralnih banaka za zlatom „nezasitan.“ Već treću godinu zaredom, obim trgovine zlatom prevazilazi 1.000 tona, što ukazuje na rastući interes za ovaj plemeniti metal. Narodna banka Poljske je prošle godine bila najveći kupac zlata među centralnim bankama, dodavši 90 tona svojim rezervama. Centralna banka Turske zauzela je drugo mesto, sa povećanjem zaliha za 75 tona, dok je Rezervna banka Indije bila treća, redovno kupujući zlato svake mesece osim decembra.
Pored centralnih banaka, potražnja za zlatnim polugama i kovanicama ostala je visoka, posebno u Kini i Indiji. Kineski investitori suočili su se sa nedostatkom alternativnih investicija, što je dodatno motivisalo ulaganje u zlato. Ekonomska neizvesnost u Kini, stalna volatilnost tržišta akcija i rekordno niskih prinosi na državne obveznice doveli su do porasta interesa za zlato.
U Indiji, potražnja za zlatom je takođe porasla nakon što je vlada smanjila uvozne dažbine na zlato sa 15% na 6% u julu, što je dodatno stimulisalo potrošnju. Međutim, jedini segment koji je razočarao bio je potražnja za zlatnim nakitom, koja je pala za 11% na 1.877 tona. Ovaj pad može se pripisati različitim faktorima, uključujući promene u potrošačkim navikama i ekonomskim uslovima.
Uzimajući u obzir sve ove činjenice, jasno je da zlato ostaje ključni oslonac za investitore i centralne banke širom sveta. Sa sve većim tenzijama na globalnoj sceni i stalnim ekonomskim izazovima, zlato se pozicionira kao sigurna luka. U uslovima neizvesnosti, investitori često traže stabilnost, a zlato im to može pružiti.
S obzirom na to da je potražnja za zlatom u stalnom porastu, analitičari predviđaju da će ova tendencija nastaviti da raste. Centralne banke, koje su tradicionalno bile veliki akteri na tržištu zlata, verovatno će nastaviti sa nabavkama u budućnosti, dok će sve veći broj pojedinaca i investitora tražiti način da diversifikuju svoje portfolije kroz ulaganje u zlatne proizvode.
Tokom 2023. godine, centralne banke su se suočavale s izazovima kao što su inflacija i ekonomska stagnacija. U takvom okruženju, zlato se često smatra hedžom protiv inflacije. U svetlu trenutnih globalnih ekonomskih trendova, zlato će verovatno zadržati svoju privlačnost kao investicija.
U zaključku, svetska potražnja za zlatom u 2023. godini pokazuje da je ovaj plemeniti metal i dalje ključni element finansijskih tržišta. S obzirom na rastuće geopolitičke tenzije i ekonomsku neizvesnost, zlato će nastaviti da igra važnu ulogu u strategijama diversifikacije i zaštite imovine. U tom smislu, investitori bi trebali pažljivo pratiti razvoj situacije, kako bi na vreme reagovali i prilagodili svoje strategije u skladu sa promenama na tržištu zlata.
