Svetske cene hrane su u februaru 2025. godine zabeležile povećanje u odnosu na januar, prema najnovijim podacima koje je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Ovaj trend porasta cena posebno se odnosi na šećer, čija je cena skočila za 6,6 odsto, što je značajan porast u kratkom vremenskom periodu.
Indeks svetskih cena prehrambenih proizvoda (FFPI) za februar iznosi 127,1 poen, što predstavlja povećanje od 1,6 odsto u poređenju s prethodnim mesecom. Ove informacije ukazuju na globalne promene na tržištu hrane koje mogu imati dalekosežne posledice po potrošače i proizvođače širom sveta.
Povećanje vrednosti indeksa može se pripisati rastu cena u nekoliko ključnih kategorija, uključujući šećer, mlečne proizvode, biljna ulja i žitarice. Ovaj trend rasta cena može biti rezultat kombinacije faktora, uključujući klimatske promene, promene u potražnji i ponudi, kao i globalne ekonomske uslove.
Cene šećera su se istakle kao najznačajniji faktor rasta, a 6,6% povećanje može biti uzrokovano smanjenjem proizvodnje u nekim od najvećih svetskih proizvođača, što je dovelo do smanjenja ponude na tržištu. Ova situacija može dodatno uticati na zemlje koje zavise od uvoza šećera, čime se povećava pritisak na njihove ekonomske resurse.
Pored šećera, cene mlečnih proizvoda su takođe zabeležile rast, što može biti rezultat povećane potražnje na globalnom nivou, kao i promena u proizvodnim praksama. S obzirom na to da je mleko osnovna namirnica u mnogim zemljama, ovo povećanje cena može imati direktan uticaj na potrošače, posebno u zemljama sa niskim prihodima.
Cene biljnih ulja su se takođe povećale, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu hrane. Biljna ulja su ključna komponenta u ishrani, a njihovo poskupljenje može dovesti do povećanja cena mnogih prerađevina, što će se odraziti na troškove života građana.
Žitarice su još jedna kategorija koja je zabeležila rast cena. Povećanje cena žitarica može biti uzrokovano globalnim klimatskim promenama i poremećajima u proizvodnji, što dovodi do smanjenja ponude na tržištu. Ove promene mogu stvoriti dodatni pritisak na zemlje koje ovise o izvozu žitarica, kao i na one koje se oslanjaju na uvoz.
Iako je zabeležen rast cena u većini kategorija, cene mesa su doživele neznatni pad. Ovaj pad može biti rezultat stabilizacije tržišta ili smanjenja potražnje u nekim regijama, što može biti posledica promena u potrošačkim navikama ili ekonomskim uslovima.
Sve ove promene na tržištu hrane ukazuju na potrebu za pažljivim praćenjem cena i trendova, jer mogu imati značajan uticaj na globalnu ekonomiju i socijalne aspekte života. Povećanje cena hrane može dovesti do veće inflacije i smanjenja kupovne moći potrošača, posebno u zemljama u razvoju gde su ljudi već suočeni sa ekonomskim izazovima.
FAO upozorava da je važno pratiti razvoj situacije i raditi na strategijama koje bi mogle ublažiti negativne efekte rasta cena hrane. To uključuje podršku poljoprivrednicima, razvoj održivih praksi i unapređenje infrastrukture koja bi mogla pomoći u smanjenju troškova proizvodnje.
U svetlu ovih informacija, važno je da potrošači budu svesni trenutnih trendova i da se prilagode promenama na tržištu hrane. Takođe, vlade i relevantne organizacije treba da preduzmu korake kako bi obezbedile stabilnost i dostupnost hrane za sve, posebno u izazovnim vremenima kada su cene u porastu.
