Freske srpskih manastira, poput Visokih Dečana i Gračanice, smatraju se jednim od najlepših dela svetske likovne umetnosti. Njihova posebnost leži u neobičnoj i jasnoj boji, poznatoj kao vizantijska plava. Ova boja, koja je bila veoma skupa u srednjem veku, simbolizuje moć tadašnje države Srbije i ulaganje Nemanjića u očuvanje pravoslavlja.

Litar ove boje u to vreme vredeo je kao kilogram zlata i dobijana je iz poludragog kamena lapis lazuli, koji se rudario u rudnicima u Avganistanu. Ovaj kamen bio je visoko cenjen još od drevnih civilizacija Mesopotamije i Egipta, a u vreme Nemanjića dopreman je u Srbiju karavanima i skupo plaćan.

Moć i bogatstvo države, posebno u vreme kralja Milutina i njegovih naslednika, ogleda se u intenzivnom korišćenju vizantijske plave boje kao pozadine u hramovima, dok su oreoli svetaca prekrivani zlatom. Freske u Dečanima i drugim manastirima gde je ova boja korišćena izgledaju gotovo isto kao 1350. godine, kada su majstori završili živopis u zadužbini Stefana III Dečanskog.

Danas lapis lazuli nije skup, a vizantijsko plava boja može se dobiti i sintetičkim materijalima. Receptura za ovu boju danas je široko poznata, ali njeno istorijsko značenje i simbolika ostaju neizbrisivi deo srpske umetnosti i kulture.

Legenda o caru Dušanu i njegovim freskama u Dečanima dodatno obogaćuje priču o vizantijskoj plavoj boji. Prema legendi, kada je oslepljen u hramu na Ovčem Polju, Sveti Nikola mu se javio i pokazao njegove oči, obećavajući da će mu ih vratiti u svoje vreme. Ova legenda simbolizuje snagu vere i čuda koja su okruživala vladare i crkvu u srednjem veku.

Učenje crkve i svetaca, poput Svetog Teofana, podseća nas na važnost činjenja dobra bez očekivanja uzvrat ili priznanja. Naša dela treba da budu učinjena u tajnosti, jer je to put ka večnom životu, a ne za prolaznu nagradu. Sveti Teofan nas podseća da je cilj našeg života priprema za večnost, gde će nam Bog u svom vremenu vratiti nagradu za naša dobra dela.

Ukratko, vizantijska plava boja u freskama srpskih manastira predstavlja simbol moći, vere i bogatstva srednjovekovne Srbije. Njena istorijska vrednost i lepota ostaju neizbrisivi deo kulturne baštine ovog regiona, inspirišući umetnike i posetioce širom sveta.