U Zrenjaninskom Narodnom muzeju otvorena je izložba pod nazivom „Miodrag Tabački – život i delo“, posvećena ovom uglednom scenografu i kostimografu. Tabački, koji je takođe univerzitetski profesor i dopisni član Odeljenja umetnosti SANU, ostavio je značajan trag u savremenom pozorištu. Njegovo mesto u Svetskoj enciklopediji moderne scene, kao jedinog pozorišnog umetnika sa prostora bivše Jugoslavije, svedoči o njegovom značaju u umetničkom svetu.
Izložba obeležava tri važne tačke u Tabačkom životu – njegovu prvu samostalnu izložbu 1991. godine u Zrenjaninu, drugu 2008. godine, i ovu treću, koja se održava u njegovoj jubilarnoj godini, kada obeležava šest decenija od mature i upisa na fakultet. Biografski deo izložbe obuhvata panele sa informacijama o njegovom profesionalnom radu, pripremama i školovanju, dok drugi deo sadrži originalna umetnička dela, uključujući scenografske i kostimografske skice. Treći deo izložbe čine video-snimci izvedenih radova i projekcije njegovih crteža.
Tabački je rođen u Kikindi, ali je osnovnu školu i gimnaziju završio u Zrenjaninu, gradu koji je imao ključnu ulogu u njegovom umetničkom formiranju. Njegova interesovanja za glumu, vizuelne umetnosti i arhitekturu počela su još u osnovnoj školi. Prva iskustva u pozorištu stekao je dok je bio gimnazijalac, a muzika i slikarstvo takođe su bili deo njegovog odrastanja. Nakon početka studija arhitekture, prešao je na studije kostimografije, a na kraju se fokusirao na scenografiju.
U razgovoru, Tabački ističe da je najvažnije da scena i kostim budu sinhronizovani. Iako su se desile situacije kada se scena i kostim nisu slagali, umetnik može da iskoristi tu dilemu kao priliku za kreativno istraživanje. U savremenom pozorištu, Tabački primećuje trend da reditelji preuzimaju ulogu scenografa, što stvara izazove u pogledu vizuelnog identiteta predstava.
Tabački beleži da je njegova karijera bila ispunjena uspehom, ali da postoje i oblasti nezadovoljstva. Iako je imao mnogo uspešnih projekata, jedna od poslednjih predstava u kojoj je učestvovao nije ispunila njegova očekivanja. On ukazuje na krizu u pozorišnim radionicama, gde se zanati više ne uče, a pozorišta zatvaraju svoje radionice, što dovodi do pitanja o kvalitetu radova i majstora koji ih obavljaju.
S obzirom na to da je tokom svoje karijere dobijao aplauze za svoje radove, Tabački ističe da je uspeo da predstavi prave stvari koje su reditelji i uprava rado prihvatali. Njegovi najistaknutiji radovi uključuju „Figarovu ženidbu i razvod“, „Bure baruta“, „Pozorišne iluzije“ i mnoge druge. U svakom od ovih projekata, uspeo je da kombinuje svoje različite interese i veštine kako bi stvorio nezaboravne pozorišne doživljaje.
Tabački je takođe posvetio veliki deo svoje karijere pedagoškom radu na Fakultetu dramskih umetnosti. Njegovi studenti biće budući reditelji koji će primeniti znanje koje su stekli tokom njegovih predavanja. Tabački ističe da su mnogi od njegovih studenata danas uspešni reditelji, što ga ispunjava ponosom.
U zaključku, Tabački se može smatrati jednim od najvažnijih umetnika savremenog pozorišta na ovim prostorima. Njegov doprinos umetnosti, kao i njegov pedagoški rad, ostaviće trajni pečat u svetu pozorišta. Izložba u Zrenjaninu pruža jedinstvenu priliku da se javnost upozna sa njegovim bogatim opusom i značajem koji je imao na razvoj pozorišne umetnosti.
