Nikola Tesla, jedan od najvećih srpskih naučnika i pronalazača, izrazio je duboku tugu i brigu za majku u svom poslednjem pismu, u kojem je opisao težinu koju oseća zbog njenog zdravstvenog stanja. Tesla je planirao da se vrati u Jugoslaviju kako bi bio uz majku, ali je morao da završi neodložne obaveze prema američkoj vladi.

Tesla je bio iznenađen osećajem praznine nakon što je uspešno demonstrirao svoj eksperiment bežičnog prenosa električne energije, shvatajući da je propustio nešto važno u svom životu. Nakon što je saznao za majčinu smrt, Tesla je osećao duboko kajanje i ravnodušnost prema svojoj sudbini, uključujući i uništavanje njegove laboratorije.

U svom pismu majci, Tesla je izrazio žaljenje što nikada nije želeo da se druži s Turcima, jer su oni takođe pevali tugaljive pesme kao one iz njegovog detinjstva. Prema njegovim rečima, njegove godine posvećene nauci sada izgledaju jalove i uzaludne, te je zamolio majku da se moli za njegovu izgubljenu dušu.

Ova priča o Tesli i njegovom emotivnom pismu majci pokazuje duboku intimnu stranu ovog genijalnog naučnika, koji je živeo u tuzi i osećaju pomućenosti, uprkos svojim velikim naučnim dostignućima. Tesla je ostavio neizbrisiv trag u istoriji nauke i tehnologije, ali je u svom ličnom životu patio zbog gubitka voljenih i nedostatka duševnog mira.

Muzej Nikole Tesle je prikazao film „Bežično“ publici u Herceg Novom, kako bi odao počast ovom velikom naučniku i podsetio na njegovu značajnu ulogu u savremenoj tehnologiji i nauci. Teslina poslednja pisma majci pokazuju duboku emotivnu povezanost i osećajnost ovog velikog genija, čija delo i nasleđe i danas inspirišu ljude širom sveta.