SAD su nedavno odbile kanadski predlog da se formira radna grupa koja bi se bavila takozvanom „ruskom flotom iz senke“, odnosno naftnim tankerima koji pokušavaju da zaobiđu zapadne sankcije. Ova informacija je preneta iz američke agencije Blumberg, koja se poziva na izvore bliske situaciji. Tokom priprema za samit ministara spoljnih poslova G7, koji će se održati sledeće nedelje u Kanadi, SAD se zalažu za jaču retoriku prema Kini, dok istovremeno žele da smanje tenzije sa Rusijom.
Prema izvorima, američka administracija je stavila veto na kanadski predlog o formiranju radne grupe koja bi nadgledala navodna kršenja sankcija od strane Rusije. Takođe, SAD insistiraju na tome da se reč „sankcije“ ukloni iz nacrta zajedničke izjave, kao i formulacije koje se odnose na „sposobnost Rusije da održava rat“ u Ukrajini. Umesto toga, predlažu da se koristi termin „zarađivanje prihoda“. Ova promena u formulaciji ukazuje na tendenciju da se izbegne direktno pominjanje ruske agresije, dok se istovremeno naglašavaju svi napori koji vode ka okončanju sukoba u Ukrajini.
U vezi sa temama opšte bezbednosti i sigurnosti na moru, SAD se zalažu za ukazivanje na rizik po „živote i sredstva za život“, što je prema njihovim rečima izazvano kineskim nezakonitim pomorskim manevrima u Južnom kineskom moru. Ovaj deo sveta je već duže vreme predmet napetosti između Kine i drugih zemalja koje se protive njenim teritorijalnim pretenzijama.
Izvori takođe tvrde da Vašington odbija da se uključuje u diskusije o pomorskoj održivosti, kao i da se suprotstavlja idejama o formiranju pomorske opservatorije koja bi pratila promene granica. Američki diplomati obavestili su svoje kolege iz drugih zemalja da je odluka o odbijanju ovih predloga rezultat preispitivanja položaja SAD u multilateralnim organizacijama, što znači da se neće pridružiti novim inicijativama.
Važno je napomenuti da saopštenja G7 nisu konačna dok se ne postigne konsenzus među članicama, a pregovori bi mogli dovesti do značajnih promena pre ili tokom samita, kako navodi Blumberg. Ova situacija ukazuje na sve veću kompleksnost međunarodnih odnosa, gde se interesi različitih država često sukobljavaju.
Tokom drugog mandata predsednika Donalda Trampa, američka spoljna politika doživela je značajne promene u kratkom vremenskom periodu, što je dovelo do toga da su saveznici počeli da razmišljaju o uspostavljanju sopstvenih bezbednosnih garancija. Ove promene su stvorile nesigurnost među američkim partnerima, koji se sada suočavaju sa neizvesnom budućnošću američkog angažovanja u međunarodnim savezima, uključujući NATO.
Evropski lideri su se okupili na hitnom samitu u Briselu kako bi razgovarali o povećanju izdataka za odbranu, s obzirom na sve veće tenzije i moguće promene u američkom pristupu međunarodnim bezbednosnim pitanjima. Ovaj skup lidera naglašava zabrinutost zbog budućnosti transatlantskih odnosa i potencijalnog slabljenja američkog uticaja u Evropi.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se globalni geopolitički pejzaž brzo menja. Odbijanje SAD da prihvate kanadski predlog može se smatrati delom šire strategije koja se fokusira na interne prioritete i preispitivanje uloge Amerike u međunarodnim organizacijama. Kako se svet suočava sa sve većim izazovima, važno je pratiti kako će se ovi odnosi razvijati u budućnosti i kakve će posledice imati na globalnu stabilnost.
