Administracija predsednika SAD Donalda Trampa obavestila je izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da će Vašington započeti direktne pregovore sa Teheranom oko iranskog nuklearnog programa. Ova informacija je preneta samo nekoliko sati pre sastanka dvojice lidera u Beloj kući, kako je izvestio izraelski Kanal 12. Ovaj potez dolazi u trenutku kada su odnosi između SAD i Irana, kao i između Izraela i Irana, već dugo napeti.
Važno je napomenuti da Tramp nije pružio Netanjahuu nikakva uverenja o tome kako će SAD reagovati na iranski nuklearni program. Takođe, nije bilo informacija o tome šta bi se moglo desiti ukoliko pregovori sa Iranom propadnu ili ako Teheran odbije uslove koje bi mu SAD postavile. Ova situacija ukazuje na to da je američka administracija spremna da istraži mogućnosti dijaloga sa Iranom, ali bez davanja garancija Izraelu, što je moglo izazvati zabrinutost u Jerusalimu.
Izvori bliski Netanjahuu navode da su se nadali da će sastanak sa Trampom biti fokusiran na američke carine, a ne na iranski nuklearni program. Međutim, američki specijalni izaslanik za Bliski istok, Stiv Vitkof, navodno je otkrio Netanjahuu da su pregovori između SAD i Irana pravi razlog njegovog poziva u Vašington. Ovaj razvoj događaja može ukazivati na promenu američke strategije prema Iranu, s obzirom na to da je Tramp ranije bio skeptičan prema iranskom nuklearnom sporazumu iz 2015. godine, koji je prekinuo 2018. godine.
Trampova administracija je tokom godina uvodila različite sankcije protiv Irana kao odgovor na njegov nuklearni program, što je dovelo do ozbiljnih ekonomskih problema u zemlji. Međutim, sa novim pristupom koji uključuje pregovore, može se postaviti pitanje da li će Iran biti spreman da odgovori na poziv SAD za dijalog, s obzirom na prethodna iskustva i nedavna događanja na Bliskom istoku.
U međuvremenu, izraelska vlada je izrazila zabrinutost zbog mogućih pregovora između SAD i Irana, smatrajući da bi to moglo dovesti do slabljenja američke pozicije u regionu. Izrael je dugogodišnji protivnik iranskog nuklearnog programa i često je ukazivao na potencijalne pretnje koje bi to moglo predstavljati za nacionalnu bezbednost. U ovom kontekstu, Netanjahu se suočava sa izazovom da obezbedi sigurnost svog naroda dok pokušava da utiče na američku politiku prema Iranu.
Očekuje se da će dalji razvoj situacije zavisiti od reakcije Irana na američke pregovore. Ukoliko Iran pristane na dijalog, to bi moglo otvoriti vrata za potencijalno rešenje koje bi zadovoljilo sve strane. S druge strane, ukoliko Iran odbije pregovore, to bi moglo dovesti do ponovnog pojačavanja tenzija između SAD i Irana, kao i između Izraela i Irana.
Na kraju, važno je napomenuti da se situacija na Bliskom istoku stalno menja, a odnosi između SAD, Izraela i Irana su kompleksni i često nepredvidivi. U svetlu ovih nedavnih događaja, jasno je da će međunarodna zajednica pažljivo pratiti razvoj situacije kako bi shvatila moguće posledice koje bi mogle proizaći iz američkih pregovora sa Teheranom. U ovom trenutku, ostaje da se vidi kako će se stvari odvijati i kakve će posledice imati na stabilnost regiona i globalne odnose.
