Američki predsednik Donald Tramp nedavno je izneo zabrinjavajuću izjavu o nuklearnom oružju, ističući da veruje da je to najveća pretnja čovečanstvu. Tokom intervjua za Foks njuz, Tramp je naglasio da bi upotreba „čudovišnih“ bojevih glava mogla „ubiti svet“, ukazujući na nivo uništenja koji je daleko izvan svega što se može zamisliti. Njegove reči dolaze u trenutku kada je on na čelu druge po veličini nuklearne zalihe na svetu, što dodatno naglašava ozbiljnost situacije.
Tramp je rekao: „Mi trošimo mnogo novca na nuklearno oružje – nivo uništenja je iznad svega što možete zamisliti. Jednostavno je loše što moraš da potrošiš sav ovaj novac na nešto što ako se koristi, verovatno znači smak sveta.“ Njegova izjava ukazuje na rastuću zabrinutost u vezi sa potencijalnim posljedicama nuklearnog rata, posebno u svetlu trenutnih globalnih tenzija.
U kontekstu trenutnih globalnih pretnji, Tramp je istakao da pretnja klimatskih promena nije ništa u poređenju sa rizicima koje nosi nuklearno oružje, tvrdeći da bi „nuklearni rat mogao da se dogodi sutra“. On je kritikovao stavove drugih lidera, uključujući predsednika Džoa Bajdena, koji su naglašavali klimatske promene kao egzistencijalnu pretnju. Tramp je rekao: „Najveća pretnja je ono što stoji na policama u raznim zemljama i koje se naziva ‘nuklearno oružje’, odnosno velika čudovišta koja mogu da vam raznesu glave miljama, miljama i miljama.“
Iako nije jasno da li je ovo stav njegove administracije, Tramp je signalizirao da bi želeo da smanji broj nuklearnog oružja u svetu. Prošlog meseca je izjavio da je spreman da ponovo otvori pregovore o kontroli naoružanja sa Kinom i Rusijom. U tom kontekstu, rekao je: „Nema razloga da pravimo potpuno novo nuklearno oružje. Toliko ih već imamo.“
Tramp je naglasio da bi mogli uništiti svet više od 50 ili 100 puta, a da se i dalje pravi novo nuklearno oružje. „Svi mi trošimo mnogo novca koji bismo mogli da potrošimo na druge stvari koje su zapravo, nadamo se, mnogo produktivnije,“ dodao je. Ove reči dolaze u trenutku kada SAD ima 5.177 nuklearnih bojevih glava, uključujući 1.477 koje čekaju demontiranje, što je značajno smanjenje u odnosu na maksimalnu zalihu od 31.255 bojevih glava iz kasnih 1960-ih.
U poređenju sa SAD, Rusija ima najviše nuklearnog oružja sa skoro 5.600 bojevih glava, dok Kina ima oko 350. Ova asimetrija u nuklearnim kapacitetima može dodatno doprineti globalnim tenzijama i rizicima. Trampovo isticanje ove problematike može ukazivati na potrebu za novim pristupom u međunarodnim odnosima, posebno u pogledu kontrole naoružanja.
Dok svet nastavlja da se suočava sa brojnim izazovima, uključujući klimatske promene i geopolitičke tenzije, Trampova izjava može poslužiti kao poziv na akciju za vođenje ozbiljnih razgovora o nuklearnom oružju i njegovim potencijalnim posledicama. Na kraju, njegova retorika može doprineti širenju svesti o opasnostima koje nosi nuklearno oružje i potrebi za međunarodnom saradnjom u cilju smanjenja tih pretnji.
Kao što Tramp naglašava, troškovi povezani sa nuklearnim naoružanjem mogu se preusmeriti ka produktivnijim ciljevima, što bi moglo doneti koristi čovečanstvu. U tom smislu, važno je da lideri širom sveta prepoznaju ozbiljnost situacije i rade na smanjenju nuklearne pretnje koja visi nad globalnom zajednicom.
