Kada se svetski ministri finansija i guverneri centralnih banaka okupe u Međunarodnom monetarnom fondu u Vašingtonu ove nedelje, mnogi će se setiti sličnog sastanka iz 2008. godine, usred globalne ekonomske krize. Tada su potresi izazvani kolapsom banke Lehman Brothers uzdrmali finansijska tržišta, a centralne banke su odmah reagovale drastičnim smanjenjem kamatnih stopa. Britanski premijer Alister Darling pozvao je svoje kolege iz G7 da podrže banke u problemima, pokušavajući da stabilizuje situaciju.
U ovom trenutku, političke greške iz 2008. godine, kao što su labave finansijske regulative, ponovo dolaze do izražaja. Dok se održavaju prolećni sastanci MMF-a i Svetske banke, haos u globalnoj ekonomiji delimično je rezultat odluka donetih u Beloj kući. Posebno se ističu carinske politike koje je uveo bivši predsednik SAD Donald Tramp. Njegove recipročne carine su pauzirane na 90 dana, ali su ostale carine od 10 procenata prema Kini i dalje šokantne za globalni trgovinski sistem.
Direktorka MMF-a, Kristalina Georgieva, naglasila je da ove politike predstavljaju značajan rizik na globalnom nivou. Međutim, u svetlu trenutne krize, jedinstven front poput onog iz 2008. godine deluje kao nemoguća misija. Umesto toga, različite ekonomije G7 pokušavaju da se nose sa situacijom na svoj način. Britanska vlada izbegava kritiku Bele kuće, dok EU razmatra odgovarajuće mere u slučaju ponovnog uvođenja punih carina.
Mark Carney, bivši guverner Engleske banke, sada na čelu Kanade, preuzima agresivan pristup i upozorava na mogućnost nepopravljivog oštećenja odnosa između SAD i Kanade. Ova nesinkronizovana reakcija ukazuje na haos koji je Tramp stvorio kada je najavio svoje carinske mere iz Ovalne kancelarije. Centralni bankari, suočeni s nestabilnim tržištima obveznica, također se brinu o finansijskoj stabilnosti, dok nezavisnost predsednika Federalnih rezervi, Džeroma Pauela, postaje sve upitnija.
Bivši britanski premijer Gordon Brown, koji je imao ključnu ulogu u globalnom odgovoru na krizu 2008. godine, poziva na formiranje „koalicije voljnih“ zemalja kako bi se produbili trgovinski odnosi izvan SAD-a i zaštitile najsiromašnije zemlje od negativnih posledica aktuelnih politika. Multilateralne institucije kao što su MMF i Svetska banka verovatno će postati mete Trampove administracije koja teži da razbije postojeći svetski poredak.
Preostaje neizvesnost u vezi s tim da li će bilo koji od globalnih donosioca odluka okupljenih u Vašingtonu predstaviti alternativnu viziju Trampovoj. Čak i ako to ne učine, sukob između SAD-a i ostatka sveta biće lako uočitljiv, a znaci za globalnu ekonomiju deluju sumorno, podsećajući na teške trenutke iz 2008. godine. Vreme će pokazati kako će se situacija razvijati i koje će posledice imati na globalnu ekonomiju.
