Najava predsednika SAD, Donalda Trampa, o uvođenju carina na proizvode iz Evropske unije mogla bi imati značajan uticaj na poljoprivredni sektor, kao i na sektor hrane i pića. Iako su najavljene carine prvenstveno usmerene na industrijske proizvode poput automobila, postoji mogućnost da će EU odgovoriti kontramerama, uključujući carine na američke poljoprivredne proizvode. Ovo ukazuje na potencijalno pogoršanje trgovinskih odnosa između SAD i EU, što može dodatno zakomplikovati situaciju na globalnom tržištu.
Ukoliko SAD uvedu carine koje utiču na poljoprivredne i prehrambene proizvode, evropske firme koje zavise od američkog tržišta mogle bi se suočiti sa smanjenom prodajom, većim troškovima izvoza, a moguće je i preusmeravanje na druga tržišta. Među najugroženijim kompanijama su Nestle, Danone i Unilever, dok bi pritisak mogao da se poveća i na sektor poljoprivrednih hemikalija. Ako bi se uvoz preusmerio prema trgovinskim partnerima iz drugih zemalja, to bi moglo izazvati poremećaje lanca snabdevanja i turbulencije na globalnom tržištu.
Mere koje se planiraju mogle bi negativno uticati na američke poljoprivrednike, smanjujući njihov izvoz u EU i potencijalno dovodeći do prevelike ponude na domaćem tržištu. Smanjenje potražnje moglo bi dovesti do pada cena poljoprivrednih proizvoda, što bi smanjilo prihode američkih farmera. U tom slučaju, država bi mogla biti primorana da interveniše subvencijama kako bi nadoknadila štetu.
S obzirom na to da američki farmeri verovatno neće moći da zadovolje celokupnu potražnju, domaći proizvođači bi mogli povećati cene svojih proizvoda zbog smanjene konkurencije. Međutim, ukoliko američko tržište ne bude zadovoljeno sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom, uvoz će ostati neophodan. To bi moglo dovesti do viših cena sirovina i na kraju do povećanja troškova za potrošače.
Na globalnom tržištu, zemlje izvoznice koje će biti direktno pogođene američkim carinama, mogle bi preusmeriti svoje proizvode na druga tržišta. Ova situacija može izazvati prekomernu ponudu u nekim delovima sveta, što će dodatno uticati na cene. Na primer, ako Brazil preusmeri svoj izvoz soje iz SAD ka EU, evropski proizvođači će se suočiti sa jačom konkurencijom.
Evropske kompanije poput Nestlea, Danonea i Unilevera već imaju značajan udeo prihoda na američkom tržištu. S obzirom na to da se oslanjaju na prodaju svojih proizvoda u SAD-u, carinske mere mogle bi ozbiljno ugroziti njihove poslovne rezultate. Pored toga, trgovinske napetosti bi mogle poremetiti snabdevanje poljoprivrednim hemikalijama, što bi na kraju moglo uticati na globalne cene hrane.
Industrija piva takođe bi mogla biti pogođena. Pivo u SAD-u bi moglo poskupeti zbog viših troškova ambalaže, dok bi cene sirovina mogle pasti zbog smanjenog uvoza. Američke pivare bi se mogle osloniti na skuplje domaće izvore, što bi dodatno povećalo cene piva. S obzirom na sve ove aspekte, jasno je da najavljene mere mogu imati dalekosežne posledice na globalno tržište hrane i pića.
