Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas obeležava dan Svetih mučenica Agapije, Hionije i Irine, koje su bile sestre rođene u okolini Akvileje. Ove svete žene su postale poznate po svom mučeništvu u vreme vladavine cara Dioklecijana, koji je bio poznat po progonima hrišćana. Naime, dok je car boravio u Akvileji, naredio je pogubljenje znamenitog duhovnika Hrisogona. U to vreme, stari prezviter Zoil imao je viđenje u kojem mu je otkriveno mesto nesahranjenog tela Hrisogona.
Zoil je požurio da pronađe Hrisogonovo telo, koje je kasnije položio u sanduk i čuvao u svom domu. Trideseti dan nakon toga, Hrisogon se javio Zoilu i obavestio ga da će tri devojke mučenički postradati u narednih devet dana, a da će i on nastradati u tom vremenskom okviru. Ovu poruku je primila i Anastasija Uzorešitelnica, koja je bila učenica Hrisogona. Zaista, devet dana kasnije, starac Zoil je preminuo, a tri sestre su izvedene pred cara.
Kada su ih car Dioklecijan i njegovi savetnici pokušali nagovoriti da se poklone idolima, one su hrabro odbile i izložile svoju veru u Hrista. Irina, jedna od sestara, izjavila je caru da je glupo klanjati se predmetima od drveta i kamena koje su stvorili ljudski ruke. Ova izjava je razbesnela cara, koji ih je odmah bacio u tamnicu.
Dok je car bio na putu ka Makedoniji, sestre su bile prebačene u pratnji robova, među kojima su bile i one tri svete devojke. Car je poverio njihove sudbine vojvodi Dulkitiju, koji je imao mračne namere prema njima. Međutim, dok su se sestre molile Bogu, vojvoda je doživeo čudnu promenu — umesto da ih napadne, počeo je da se ponaša čudno, dodirivajući crne lonce i kotlove ispred tamnice, kao da je izgubio razum.
Kada je car saznao za ovaj incident, zatražio je da se drugi vojvoda, Sisinije, pozabavi suđenjem sestrama. Nakon teškog ispitivanja, prve dve sestre su bile osuđene na sažiganje, dok je Irina zadržana u nadi da će je moći oskvrniti. Međutim, kada su vojnici poslati po Irinu, Božiji anđeli su intervenisali i spasili je, vraćajući vojnike nazad.
Sutradan, vojvoda je poveo vojnike na brdo gde je Irina bila skrivena, ali nisu mogli da se popnu. U besu, naredio je da je streljaju. Sveta Anastasija je kasnije prikupila tela sestara i sahranila ih na častan način, obeležavajući njihov mučenički put.
Sve tri sestre su postradale oko 304. godine, ostavljajući nasleđe hrabrosti i vere koje i danas inspiriše mnoge. Njihova posvećenost i odlučnost da ostanu verne svojoj veri, čak i pred smrću, postavile su ih na visoko mesto među svetima u pravoslavnoj tradiciji.
U savremenom kontekstu, dan Svetih mučenica Agapije, Hionije i Irine podseća nas na važnost vere i hrabrosti u suočavanju s izazovima. Ovaj datum postaje prilika za okupljanje vernika, molitve i sećanje na sve one koji su trpeli zbog svoje vere kroz vekove. U svetu koji se često suočava sa krizama identiteta i moralnim dilemama, priče o mučenicima nude putokaz i inspiraciju za savremene generacije.
U ovoj svetoj tradiciji, vernici ne samo da obeležavaju uspomenu na mučenike, već se i podstiču da istražuju sopstveni odnos prema veri, porodici i zajednici. Na dan kada se prisećamo ovih svetih žena, pozivamo se na njihovu hrabrost i posvećenost, podsećajući se da i u savremenom životu možemo pronaći načine da budemo verni svojim uverenjima i vrednostima, kao što su to činile i sestre Agapija, Hionija i Irina.
