Bivši vršilac dužnosti direktora JP Elektroprivrede Srbije (EPS), Milorad G., zajedno sa još 14 lica, saslušan je u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Ova akcija je rezultat sumnje da su osumnjičeni, tokom perioda od 2018. do 2021. godine, izvršenjem različitih krivičnih dela oštetili JP EPS za više od 100 miliona dinara. Ovaj iznos je, prema navodima, korišćen za pribavljanje imovinske koristi, koja je zatim ubacivana u legalne novčane tokove.
Saslušanje je otkrilo različite pristupe osumnjičenih. Neki su priznali izvršenje krivičnih dela, dok su drugi odlučili da se brane ćutanjem, koristeći svoje zakonsko pravo da ne iznose odbranu. Ovakva podela u reakcijama osumnjičenih može značajno uticati na dalji tok suđenja i mogućnost postizanja sporazuma o priznanju krivice.
Nakon saslušanja, Više javno tužilaštvo je predložilo sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu da odredi pritvor za Milorada G., Aleksandra P., i još dvojicu osumnjičenih. Ovaj predlog je obrazložen potrebom da se obezbedi zaštita svedoka i spreči mogućnost ponavljanja krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu. Pritvor se često koristi kao mera opreza u slučajevima kada postoji sumnja da bi osumnjičeni mogli ometati istragu ili ponoviti delo.
Pored pritvora, tužilaštvo je predložilo i određivanje kućnog pritvora kao i mera zabrane prilaska i komuniciranja sa svedocima za petoro osumnjičenih. Ovo ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za zaštitom integriteta postupka. U ovakvim slučajevima, kada je reč o velikim iznosima i potencijalnoj organizovanoj korupciji, pravni sistem često preduzima rigorozne mere kako bi se obezbedila pravda.
Osumnjičenima koji su priznali krivicu ukinuto je zadržavanje, što znači da će se njihova odbrana nastaviti sa slobode. Ovaj aspekt može biti značajan jer priznanje krivice može dovesti do povoljnijih uslova u daljem postupku, uključujući mogućnost skraćenja kazne ili postizanje sporazuma sa tužilaštvom.
Ova situacija ponovo otvara pitanje korupcije u javnim preduzećima u Srbiji, kao i načina na koji se upravlja javnim resursima. Korupcija je problem koji pogađa mnoge zemlje, a posebno je izražena u sektorima gde se upravlja velikim sredstvima i gde su mogućnosti za zloupotrebu značajne. U ovom slučaju, šteta koja je pričinjena JP EPS može imati dugoročne posledice ne samo po samo preduzeće, već i po građane koji zavise od njegovih usluga.
U poslednjih nekoliko godina, srpska vlada je uložila napore u borbu protiv korupcije, ali su ovakvi slučajevi pokazatelj da je još mnogo posla pred njom. Transparentnost u radu javnih preduzeća, kao i odgovornost onih koji upravljaju tim resursima, ključni su za vraćanje poverenja građana u institucije.
Očekuje se da će dalji procesi i suđenja doneti više informacija o ovom slučaju, kao i potencijalne promene u zakonodavstvu koje bi mogle dodatno ojačati borbu protiv korupcije. U međuvremenu, društvo prati razvoj situacije, nadajući se da će pravda biti zadovoljena i da će odgovorni za ovu vrstu zloupotrebe snositi posledice.
U borbi protiv korupcije, važna su i kolektivna delovanja građana i organizacija koje se bore za transparentnost i odgovornost. Samo zajedno možemo stvoriti sistem u kojem će slične situacije biti svedene na minimum, a javna preduzeća funkcionisati u interesu svih građana.
