Profesor Vladan Đokić, prvi čovek Univerziteta u Beogradu, u razgovoru za RTS istakao je da je dijalog o studentskim zahtevima bio zanemaren, ali je kasnije potvrdio da su pozivi za razgovor ipak stigli. Đokić je naglasio da se tokom skupštinskog odbora, koji je održan ranije, nije razgovaralo o suštinskim pitanjima koja se tiču studenata, te da je on ukazao na potrebu da se fokusira na njihove zahteve.
Na tom okupljanju, Đokić je primetio da je diskusija skrenula u nepoznatom pravcu, te je odlučio da se javi za reč. Pokušao je da usmeri razgovor ka suštini problema, naglašavajući da je važno da se odgovori na zahtev studenata. „Univerzitet je spreman da posreduje i da ukaže na institucije kojima se treba obratiti za pomoć“, rekao je Đokić, dodajući da je u tom trenutku ovi zahtevi bili potpuno zapostavljeni.
U svom izlaganju, Đokić je istakao da je univerzitet spreman da igra ulogu posrednika, ali da je do tada jedino što se čulo bila ignorisanje studentskih problema. Njegova izjava ukazuje na frustraciju zbog nedostatka dijaloga i saradnje između različitih institucija.
Nakon određenog vremena, Đokić je priznao da je stigao poziv od predsednika, s ciljem da se rektorski kolegijum Univerziteta sastane s njim kako bi razmotrili zahteve studenata. Ovaj korak može se posmatrati kao pozitivan razvoj događaja, jer otvara vrata za mogućnost dijaloga i razumevanja između univerziteta i nadležnih institucija.
U međuvremenu, studenti su nastavili da izražavaju svoje nezadovoljstvo i zahtevaju konkretne odgovore na svoja pitanja. Mnoge studente zanima kako će se njihovi zahtevi implementirati i da li će biti konkretnih mera koje će značiti poboljšanje njihovih uslova studiranja. Na ovom sastanku, svi učesnici će morati da se fokusiraju na to kako najbolje odgovoriti na potrebe studenata i kako obezbediti da njihovi zahtevi budu zadovoljeni.
Đokić je takođe naglasio da je važno da se stvori okruženje u kojem će studenti moći slobodno da izraze svoje mišljenje. On veruje da je dijalog ključan za rešavanje problema i da je univerzitet spreman da igra aktivnu ulogu u tom procesu. Njegove reči ukazuju na potrebu za otvorenom komunikacijom i saradnjom kako bi se postigli zajednički ciljevi.
Uprkos izazovima, Đokić ostaje optimističan da će se situacija poboljšati i da će se pronaći rešenja koja će zadovoljiti sve strane. On smatra da je važno da se izgrade mostovi između studenata i institucija, kako bi se omogućilo efikasno rešavanje problema.
S obzirom na sve veće nezadovoljstvo među studentima, jasno je da je potreba za dijalogom hitna. Očekuje se da će naredni sastanak doneti konkretne odgovore na pitanja koja su trenutno otvorena, kao i da će se stvoriti osnova za buduću saradnju. Đokić se nada da će se kroz ovaj proces postići dogovor koji će biti od koristi za sve učesnike.
Na kraju, jasno je da će dijalog i saradnja biti ključni za unapređenje obrazovnog sistema u Srbiji. Univerzitet u Beogradu, kao jedna od najvažnijih institucija, ima odgovornost da se uključi u ovaj proces i da pomogne u rešavanju problema sa kojima se studenti suočavaju. Samo kroz otvorenu komunikaciju i razumevanje biće moguće postići napredak i obezbediti bolju budućnost za sve studente.
