Ministarstvo kulture je nedavno kupilo vrednu prepisku između Mileve Marić Ajnštajn i Alberta Ajnštajna na aukciji kod „Kristija“ u Londonu. Ova dokumentarna građa sastoji se od 53 pisama i ukupno 177 stranica, otkrivajući dragocene informacije o životu Mileve Marić, njenom odnosu sa Albertom Ajnštajnom i njihovoj naučnoj saradnji. Kupovinom ove građe formiraće se Lični fond Mileve Marić Ajnštajn, koji će biti proglašen za kulturno dobro zbog svog izuzetnog značaja za kulturu i nauku.
Ministar kulture Nikola Selaković istakao je da je ovo dobra vest za Srbiju, naglašavajući važnost sakupljanja elemenata kulturnog nasleđa i vraćanja istih u zemlju radi očuvanja za buduće generacije. Pisma između Mileve i Alberta razmenjena su pre njihovog braka, a među njima se nalazi i pozivnica za njihovo venčanje 1903. godine. Pisma otkrivaju intimne odnose i naučnu saradnju između ovog poznatog para.
Albert i Mileva su se dopisivali na južnonemačkom dijalektu, gde je Albert često oslovljavao Milevu nadimcima. Pisma otkrivaju njihovu zaljubljenost i naučnu saradnju, a neka od njih sadrže i naučne proračune koje je Albert koristio kao papir za pisanje. Poslednje pismo u prepisci napisano je nakon venčanja, gde se pominje Milevina trudnoća i bolest njihove tek rođene ćerke.
Prethodni vlasnik ove prepiske kupio ju je 1996. godine, a nedavno je prodata na aukciji kod „Kristija“ u Londonu. Ministarstvo kulture je odlučilo da ova građa bude pohranjena u Državnom arhivu Srbije kao deo politike sakupljanja i očuvanja kulturnog nasleđa. Takođe, radi se na obnovi Milevine porodične kuće u Rumi, koja će biti posvećena njenom jubileju sledeće godine.
Ova akvizicija predstavlja važan korak ka očuvanju kulturnog nasleđa i sećanja na Milevu Marić Ajnštajn, jednu od najznačajnijih srpskih ličnosti. Kroz prepisku između Mileve i Alberta Ajnštajna, otkrivaju se njihovi odnosi, zaljubljenost i naučna saradnja, pružajući uvid u život ove srpske fizičarke i matematičarke. Ova prepiska će biti deo Ličnog fonda Mileve Marić Ajnštajn, koji će biti proglašen kulturnim dobrom zbog svoje velike važnosti za kulturu i nauku.
