U Belorusiji su jutros u 8.00 časova po lokalnom vremenu otvorena biračka mesta za predsedničke izbore. Ove izbore obeležava povratak aktuelnog predsednika Aleksandra Lukašenka, koji se ponovo kandidovao. Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, suočava se sa brojnim izazovima i kritikama tokom svoje vladavine, posebno tokom protesta koji su usledili 2020. godine kada su se građani pobunili protiv njegovog režima nakon što su izbori proglašeni za neregularne.
Glasačka mesta će biti otvorena do 20 sati, a rezultati izbora biće objavljeni od strane Centralne izborne komisije najkasnije do 5. februara. Očekuje se da će ovi izbori biti pod pažnjom međunarodne zajednice, s obzirom na to da su prethodni izbori bili obeleženi optužbama za prevaru i kršenje ljudskih prava.
Centralna izborna komisija (CIK) je registrovala još četiri predsednička kandidata pored Lukašenka. To su Aleksandar Hižnjak, predsednik Republikanske partije rada i pravde; Aleg Gajdukevič, predsednik Liberalno-demokratske partije Belorusije; Ana Kanapatska, preduzetnica; i Sergej Sirankov, prvi sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Belorusije. Ovi kandidati predstavljaju različite političke opcije, ali se očekuje da će Lukašenko imati značajnu prednost zbog svoje dugogodišnje vladavine i kontroverznih metoda očuvanja vlasti.
Belorusija je tokom poslednjih nekoliko godina bila u žiži interesovanja zbog unutrašnjih nemira i sukoba sa zapadnim zemljama. Nakon izbora 2020. godine, koji su doveli do masovnih protesta, Lukašenko je potpisao nekoliko zakona koji su dodatno ograničili slobode građana i medija. Mnogi kritičari smatraju da su ovi izbori prilika za Lukašenka da pokaže da uživa legitimitet, dok istovremeno pokušava da zadrži kontrolu nad situacijom u zemlji.
Beloruski opozicioni lideri i aktivisti su pozvali međunarodnu zajednicu da ne priznaje rezultate izbora, ukoliko dođe do sumnjivih ili neregularnih postupaka. Takođe, naglašavaju važnost podrške građanskim pravima i slobodama u Belorusiji, kao i potrebu za dijalogom između vlasti i opozicije.
Međunarodni posmatrači takođe će pratiti izbore kako bi procenili njihov tok i regularnost. Očekuje se da će izveštaji posmatrača imati značajan uticaj na stavove zapadnih zemalja prema Lukašenkovom režimu. U prethodnim izveštajima, mnogi posmatrači su ukazivali na nepravilnosti tokom izbora, uključujući ograničenja slobode medija i pritiske na opozicione kandidate.
U isto vreme, Lukašenko se oslanja na podršku Rusije, koja mu pruža političku i ekonomsku pomoć. Ova saradnja je važna za održavanje stabilnosti režima, s obzirom na to da se Belorusija suočava sa ekonomskim izazovima i sankcijama Zapada.
Iako je Lukašenko uspeo da se održi na vlasti tokom turbulentnih vremena, mnogi analitičari smatraju da su njegovi dani na vlasti brojani. Opozicija, iako podeljena, i dalje teži da organizuje otpor i mobilizuje građane kako bi se suprotstavila režimu.
U narednim danima, svi pogledi će biti uprti ka rezultatima izbora i reakcijama unutar zemlje i međunarodne zajednice. Belorusija se suočava sa teškim izazovima, a budućnost političkog pejzaža ostaje neizvesna. Izbori će biti ključni trenutak za ocenu trenutne situacije u zemlji i mogućnosti za promene u budućnosti.
