Pedagog Zoran Raković ističe važnost provođenja vremena u prirodi za decu u digitalnom svetu. On naglašava da je važno da deca provode vreme napolju kako bi se adaptirala na različite uslove u prirodi. Raković ističe da u zemlji postoji bakterija koja doprinosi hormonu sreće i ima lekovita svojstva, te ističe izreku koja kaže da je važno jesti kilogram zemlje tokom života kako bi se očuvalo zdravlje.

On organizuje radionice u kojima deca provode vreme u prirodi, učeći kroz šetnju i rešavanje različitih izazova. Kroz ovakav pristup deci se omogućava da razviju svoje veštine i sposobnosti na praktičan način, u prirodnom okruženju. Raković ističe da je boravak u prirodi važan za mentalno, fizičko i emocionalno zdravlje dece.

Istraživanja su pokazala da boravak u prirodi ima pozitivan uticaj na razvoj dece. Deca koja provode više vremena napolju imaju bolje mentalno zdravlje, veću koncentraciju i sposobnost rešavanja problema. Osim toga, boravak u prirodi povećava fizičku aktivnost dece, što doprinosi njihovom opštem zdravlju.

Raković ističe da je važno da roditelji i nastavnici podstiču decu da provode vreme napolju, u prirodi. Organizovanje aktivnosti u prirodi, kao što su šetnje, kampovanje, planinarenje ili istraživanje okoline, može imati pozitivan uticaj na razvoj dece. Deca koja provode vreme u prirodi razvijaju veći osećaj povezanosti sa prirodom, razvijaju empatiju i poštovanje prema životinjama i biljkama.

Pored toga, boravak u prirodi omogućava deci da se opuste i oslobode stresa. Priroda ima umirujući efekat na decu, pomažući im da se fokusiraju i smire. Zbog toga je važno da deca imaju priliku da redovno borave u prirodi i uživaju u njenim blagodetima.

Raković ističe da je važno da deca imaju priliku da se igraju i istražuju prirodu na svoj način. Deca treba da imaju slobodu da istražuju okolinu, upoznaju biljke i životinje, grade skloništa i igraju se napolju. Kroz ovakve aktivnosti deca razvijaju svoju kreativnost, maštu i veštine komunikacije.

Pored toga, boravak u prirodi omogućava deci da razviju svoju motoriku, koordinaciju i ravnotežu. Aktivnosti poput penjanja po drveću, trčanja po livadi ili plivanja u jezeru doprinose razvoju motoričkih veština kod dece. Osim toga, deca koja provode vreme napolju imaju bolji imunitet i manje su podložna različitim bolestima.

Raković ističe da je važno da deca provode vreme napolju tokom svih godišnjih doba. Deca treba da se adaptiraju na različite uslove u prirodi, kako bi razvila svoju otpornost i fleksibilnost. Boravak u prirodi tokom zime, proleća, leta i jeseni omogućava deci da se upoznaju sa različitim biljkama, životinjama i fenomenima u prirodi.

Kroz ovakav pristup deca razvijaju svoje ekološko svest, shvatajući važnost očuvanja prirode i životne sredine. Deca koja provode vreme napolju postaju odgovorniji građani, brinući se o okolini i prirodi. Osim toga, boravak u prirodi podstiče osećaj pripadnosti zajednici i razvija solidarnost među decom.

U zaključku, boravak u prirodi ima brojne pozitivne uticaje na razvoj dece. Deca koja provode više vremena napolju imaju bolje mentalno, fizičko i emocionalno zdravlje. Zato je važno da roditelji, nastavnici i pedagozi podstiču decu da provode vreme u prirodi, učeći ih o važnosti očuvanja prirode i životne sredine. Kroz boravak u prirodi deca razvijaju svoje veštine, sposobnosti i vrednosti, postajući odgovorni građani koji brinu o svom okruženju.