Radna snaga u poljoprivredi Srbije broji oko 1,15 miliona ljudi, od kojih su 1,13 miliona članovi porodičnih domaćinstava. Postoji oko 1.070 stalno zaposlenih na porodičnim gazdinstvima, od kojih je 10% žena. Ovi podaci su izneseni u novoj brošuri Republičkog zavoda za statistiku „Popis poljoprivrede 2023“. Više od 2/3 nosilaca porodičnih gazdinstava su stariji od 56 godina, pri čemu je najveći deo, 44,72%, stariji od 65 godina. Sledeća grupacija u starosnoj strukturi su osobe između 56 i 65 godina, koje čine 24,51% ukupnog broja.
Većina poljoprivrednih gazdinstava, tačnije 69%, ima jednog do dva člana. Upravnici ovih gazdinstava su uglavnom muškarci, koji čine 77% ukupnog broja, dok žene čine samo 23%.
Ovi podaci ukazuju na značajnu ulogu koju poljoprivreda ima u Srbiji i potrebu za održavanjem radne snage u ovom sektoru. Starija populacija nosilaca porodičnih gazdinstava može predstavljati izazov u pogledu obnavljanja i modernizacije poljoprivrede, a prisustvo većeg broja muškaraca u upravljanju gazdinstvima može ukazivati na nejednakosti u raspodeli odgovornosti i moći unutar porodičnih struktura.
Poljoprivreda je tradicionalno bila važna grana privrede u Srbiji, sa dugom istorijom i tradicijom. Međutim, sa promenama u globalnoj ekonomiji i tehnološkim napretkom, poljoprivreda se suočava sa novim izazovima i prilikama.
Jedan od ključnih izazova jeste održavanje radne snage u poljoprivredi, posebno u ruralnim područjima gde je poljoprivreda često glavni izvor prihoda. Staračka populacija nosilaca gazdinstava može predstavljati prepreku uvođenju novih tehnologija i praksi u poljoprivrednu proizvodnju, što može ograničiti produktivnost i konkurentnost domaće poljoprivrede na globalnom tržištu.
Potrebno je ulagati u obrazovanje i osposobljavanje mladih poljoprivrednika, kako bi se osigurala budućnost srpske poljoprivrede. Takođe, važno je podržati žene u poljoprivredi i osigurati da imaju jednake mogućnosti za učešće u upravljanju gazdinstvima.
Stvaranje povoljnog okruženja za razvoj poljoprivrede u Srbiji zahteva i podršku države, kroz subvencije, kredite i savetodavne usluge. Važno je osigurati da poljoprivrednici imaju pristup savremenim tehnologijama, sredstvima za zaštitu useva i kvalitetnom zdravstvenom zaštiti za stoku.
Dodatno, saradnja sa evropskim institucijama i udruženjima može pomoći u poboljšanju standarda i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, što može doprineti povećanju izvoza i otvaranju novih tržišta.
U zaključku, poljoprivreda igra ključnu ulogu u ekonomiji Srbije i važno je ulagati u njen razvoj i modernizaciju. Održavanje radne snage, podrška mladim poljoprivrednicima i ženama, kao i osiguravanje pristupa tehnologijama i tržištima, su ključni faktori za unapređenje poljoprivrednog sektora u zemlji. Samo kroz zajedničke napore svih aktera možemo osigurati prosperitetan i održiv razvoj poljoprivrede u Srbiji.
