KARTICE se u Srbiji izdvajaju kao jedan od najčešće korišćenih platnih instrumenata za mala plaćanja. Na kraju 2024. godine, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u zemlji je bilo izdato 12,2 miliona kartica. Ovaj broj predstavlja porast od 5,9 odsto u odnosu na 2023. godinu, kada je bilo izdato 11,5 miliona kartica. Takođe, u srednjem roku od pet godina, broj izdatih kartica porastao je za 28 procenata, u poređenju sa 9,5 miliona kartica iz 2020. godine.
Rast broja izdatih platnih kartica prati i trend povećanja kupovina obavljenih ovim karticama. Tokom prošle godine, u prodavnicama u Srbiji izvršeno je ukupno 681,7 miliona kupovina putem platnih kartica. Od tog broja, 628,8 miliona kupovina ili 92,2 odsto obavljeno je karticama koje su izdate od strane domaćih pružaoca platnih usluga, dok je 52,9 miliona kupovina ili 7,8 odsto realizovano karticama izdatim van zemlje.
U 2024. godini, prosečna vrednost kupovine obavljene karticama na fizičkim prodajnim mestima iznosila je 2.271 dinar. U poređenju sa prethodnom godinom, broj kupovina obavljenih karticama u srpskim trgovinama porastao je za 20,8 odsto, s obzirom na to da je u 2023. godini bilo izvršeno 564,3 miliona kupovina. U srednjem roku od pet godina, rast broja kupovina više nego se udvostručio, sa 116,8 procenata u odnosu na 2020. godinu, kada je zabeleženo 314,4 miliona kupovina.
Centralna banka Srbije takođe izveštava o povećanju broja POS terminala kod srpskih trgovaca. Na kraju 2024. godine, bilo je preko 160.000 POS terminala, što predstavlja porast od 17,7 odsto u odnosu na 2023. godinu, kao i 64,6 odsto više nego pre pet godina. Ovaj trend ukazuje na sve veću dostupnost elektronskog plaćanja i sve veću popularnost kartičnog poslovanja među potrošačima.
Pored POS terminala, nastavljeno je i širenje mreže bankomata, gde građani mogu podići gotovinu i obavljati druge usluge. Na kraju prošle godine, u Srbiji je bilo 3.218 bankomata, što je za 4,5 odsto više nego na kraju 2023. godine, i 5,8 odsto više nego na kraju 2020. godine. Ovi podaci ukazuju na rastuću potrebu za dostupnošću gotovine i drugih bankarskih usluga, kao i na prilagodljivost tržišta potrebama potrošača.
Ovakvi trendovi u upotrebi platnih kartica i bankarskih usluga sugerišu da se potrošači u Srbiji sve više oslanjaju na elektronske oblike plaćanja. Uzimajući u obzir povećanje broja izdatih kartica, rast broja kupovina i širenje infrastrukture, može se zaključiti da se elektronsko plaćanje učvršćuje kao standard u svakodnevnom poslovanju. Ova promena se može pripisati ne samo bržim i jednostavnijim transakcijama, već i sve većoj dostupnosti tehnologije koja omogućava ovakve usluge.
Osim toga, uloga platnih kartica u ekonomiji se značajno razvija, jer omogućava potrošačima veću fleksibilnost i sigurnost prilikom plaćanja. U svetlu ovih podataka, može se očekivati da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti, što će dodatno doprineti modernizaciji i unapređenju maloprodajnog sektora u Srbiji.
U zaključku, rast broja izdatih kartica, povećanje broja kupovina i širenje infrastrukture za elektronsko plaćanje ukazuju na to da se u Srbiji odvija značajan pomak ka modernizaciji načina plaćanja. Ovaj proces ne samo da olakšava potrošačima svakodnevne kupovine, već i doprinosi efikasnijem i sigurnijem poslovanju trgovaca, što je ključno za dalji razvoj tržišta.
