U Srbiji se beleži značajan porast zoonoza, infekcija koje se prenose sa životinja na ljude. Tokom 2023. godine, prijavljeno je 172 slučaja obolevanja, što predstavlja 72% više u odnosu na prethodnu godinu i pet puta veći broj nego 2021. godine. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, zabeleženo je i sedam smrtnih slučajeva povezanih sa ovim oboljenjima.
Najčešće registrovana zoonoza u Srbiji je leptospiroza, sa 45 obolelih u 2023. godini. Ova bolest je dva puta češća kod muškaraca nego kod žena, a najviše obolelih potiče iz Moravičkog i Kolubarskog okruga. Zanimljivo je da je 77,8% obolelih starije od 50 godina. Od leptospiroze su preminule dve osobe, po jedna iz svake grupe starosti iznad 70 godina.
Osim leptospiroze, registrovane su i druge zoonoze, uključujući hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom, listeriozu, tularemiju, antraks, brucelozu, ehinokokozu i trihinelozu. U 2023. godini, hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom registrovana je u 14 okruga, a od 31 obolele osobe, jedna je preminula. Listerioza je zabeležila 18 slučajeva, što je duplo više nego prethodne godine.
Ehinokokoza i toksoplazmoza su takođe primećene kod žena, pri čemu je 21 slučaj ehinokokoze registrovan u 2023. godini, a 30 slučajeva toksoplazmoze, što je 76% više nego prethodne godine. Većina obolelih od toksoplazmoze su žene u reproduktivnom uzrastu, što može biti povezano sa medicinskim testiranjima tokom trudnoće ili postupaka vantelesne oplodnje.
Ove informacije dolaze u svetlu globalnog trenda porasta zoonoza, koje čine 60,3% novih zaraznih bolesti u svetu. Na ovaj trend utiču različiti faktori poput ubrzanog međunarodnog transporta, rasta populacije, promene načina života, kao i klimatske promene koje dovode ljude u bliži kontakt sa izvorima bolesti.
U Srbiji, najveća stopa incidencije zoonoza registrovana je u Moravičkom i Kolubarskom okrugu, dok su najveći ukupan broj slučajeva prijavljeni u Nišavskom okrugu i na području Beograda. Tetanus se, s druge strane, beleži u pojedinačnim slučajevima, uglavnom kod starijih od 60 godina, a u 2023. godini prijavljen je jedan slučaj kod nevakcinisanog deteta starog samo godinu dana.
U izveštaju se ističe da je i pored porasta broja prijavljenih slučajeva, u poslednjem desetogodišnjem periodu beležen trend pada obolevanja od zoonoza. Različite oscilacije u broju obolelih mogu biti rezultat promena u ekološkim uslovima, kao i velike epidemije bolesti. Godine 2020. i 2021. bile su posebno teške zbog pandemije COVID-19, koja je uticala na dijagnostiku i prijavljivanje svih zaraznih bolesti, uključujući zoonoze.
Osim što se beleži povećanje broja obolelih, takođe se primećuje da su žene češće obolevale od ehinokokoze i toksoplazmoze. U slučaju toksoplazmoze, 90% pozitivnih nalaza je zabeleženo kod žena u reproduktivnom uzrastu, što ukazuje na to da se bolest često otkriva tokom medicinskih pregleda povezanih sa trudnoćom.
U zaključku, porast zoonoza u Srbiji predstavlja ozbiljan javnozdravstveni izazov. Potrebno je preduzeti odgovarajuće mere kako bi se smanjio rizik od ovih bolesti, uključujući edukaciju stanovništva, bolju kontrolu životinja i unapređenje zdravstvenih usluga. S obzirom na globalni trend, važno je biti svestan kako lokalno, tako i globalno, jer zoonoze mogu imati širok spektar posledica po zdravlje ljudi.
