Saobraćajni policajac iz Požarevca, Dejan Stojiljković (44), brutalno je ubio svoju bivšu devojku Jelenu (29) 9. marta 2016. godine. Ovaj tragični događaj desio se ispred kuće Jeleninog novog partnera, Branka, kada su se oni vraćali sa proslave Dana žena. Stojiljković je bio pod uticajem ljubomore, pošto je Jelena prekinula vezu sa njim krajem novembra 2015. godine i započela novu vezu sa muškarcem kojeg je upoznala tokom sezonskog rada u Austriji. Njegova patološka ljubomora dodatno se pojačala kada je čuo da je Jelena navodno trudna, što se kasnije ispostavilo kao netačno.
Incident se odigrao oko 3.30 ujutru, kada je Stojiljković čekao Jelenu i Branka ispred njihove kuće. Kada su parkirali svoj automobil, Jelena je kroz prozor automobila pokušala da mu kaže da prestane da je uhodi i da se ne namerava vratiti. U tom trenutku, Branko je pokušao da zaštiti Jelenu, ali Stojiljković je, ignorisajući njegovu intervenciju, potegao pištolj i ispalio tri hica u Jelenu, dok je ona preklinjala za život. Ova scena je šokirala sve prisutne, a Branko je pokušao da je zaštiti, ali bezuspešno.
Stojiljković je radio kao saobraćajni policajac i bio je oženjen, ali je napustio suprugu zbog Jelene. Njegove kolege su bile šokirane njegovim postupkom, ističući da je bio povučen i miran čovek, koji je duboko patio zbog raskida. Prema rečima jednog od kolega, Dejan je bio veoma zaljubljen u Jelenu i nije mogao da podnese njeno napuštanje, a vest o njenoj navodnoj trudnoći bila je za njega psihološki udarac.
Nakon što je ubio Jelenu, Stojiljković je napustio mesto zločina, ali se ubrzo predao policiji. Tokom ispitivanja, izjavio je da nije imao nameru da ubije njenog novog dečka, već samo Jelenu. Takođe je priznao da je planirao da ubije i sebe, ali to nije stigao da uradi. U maju 2017. godine, Stojiljković je pravosnažno osuđen na 13 godina zatvora, nakon što je priznao zločin i izrazio kajanje.
U svom izlaganju na sudu, Stojiljković je rekao da je njihova veza bila idealna sve do trenutka kada ga je Jelena napustila, nakon sedam godina zabavljanja. Istakao je da je Jelena često kuvala za njega i donosila mu obroke na posao. Ovaj emotivni ispad ukazuje na duboku emocionalnu krizu i nemogućnost da se suoči sa stvarnošću raspada veze.
Jelena je, pre nego što je postala žrtva ovog nasilnog dela, imala ćerkicu iz prvog braka, koji je okončala pre sedam godina. Njeno devojačko prezime bilo je Andrejić, dok je prezime Šindrić preuzela od muškarca iz Subotice, s kojim se fiktivno udala radi dobijanja papira za boravak u Austriji. Ova situacija dodatno komplikuje njen životni put, jer se ispostavlja da je imala tumultuoznu prošlost.
Interesantna je i činjenica da je Jelena bila sestra od strica Đorđa Andrejića, dečaka koji je nestao 2010. godine. Njegova majka, Jelenina strina Marina, bila je osuđena na 20 godina zatvora zbog sumnje da je umiješana u njegovo ubistvo, ali je na kraju oslobođena zbog nedostatka dokaza. Ovo dodatno naglašava složenost i tragičnost Jeleninog života, jer je bila povezana sa drugim nasilnim događajem.
Na dan kada je Marina osuđena, Jelena je prisustvovala suđenju i izjavila da nije zadovoljna presudom, smatrajući da bi njena strina trebala da dobije dužu kaznu. Njihov odnos se izmenio nakon Jeleninog ubistva, jer je Marina izrazila žaljenje i suosjećanje, naglašavajući da je čuvala Jelenu kao malu. Ova tragedija je dodatno osvetlila složene porodične odnose i nesreće koje su pratile ovu porodicu.
Na kraju, tragična sudbina Jelene Šindrić ostavlja za sobom mnogo pitanja o problemima ljubomore, nasilja u vezama, i kako društvo tretira ovakve slučajeve. Njena priča je podsećanje na to koliko je važno rešavati emotivne krize na zdrav način i prepoznati znakove nasilja pre nego što postanu fatalni.
