U Zrenjaninu, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su uhapsili S.G. zbog sumnje da je izvršio teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Navodno je jutros oko 08:30 kamionom marke „Mercedes“ naleteo na sedamdesetpetogodišnjeg biciklistu na raskrsnici Birčaninove, Tomićeve i Banatske ulice u Zrenjaninu. Biciklista je preminuo na licu mesta od zadobijenih povreda, dok je S.G. zadržan do 48 časova i biće priveden nadležnom tužilaštvu.
Ovaj tragičan događaj je još jedan u nizu saobraćajnih nesreća u kojima su učesnici bili biciklisti. U Srbiji, u poslednjih nekoliko godina, zabeležen je porast broja saobraćajnih nesreća u kojima su biciklisti bili ugroženi. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, prošle godine je zabeleženo preko 500 nesreća u kojima su učestvovali biciklisti, od kojih su neke rezultirale fatalnim ishodom.
Biciklisti su najranjiviji učesnici u saobraćaju, jer su izloženi većem riziku od povređivanja u sudarima sa vozilima. Zbog toga je važno da se preduzmu mere kako bi se povećala bezbednost biciklista na putevima. To uključuje obeležavanje biciklističkih staza, edukaciju vozača o pravilima saobraćaja u vezi sa biciklistima, i strožu primenu zakona protiv vozača koji krše saobraćajne propise i ugrožavaju bicikliste.
U svetu postoji trend rasta popularnosti biciklizma kao sredstva prevoza i rekreacije. Biciklisti su često viđeni kao simbol zdravog načina života i ekološki osvešćenih građana. Međutim, da bi biciklizam postao bezbedniji i dostupniji kao sredstvo prevoza, neophodno je uložiti napore u kreiranje sigurnijih uslova za vožnju bicikala.
U Srbiji, postoji nedostatak biciklističkih staza i infrastrukture koja bi omogućila bezbednu vožnju biciklistima. Većina gradova nema dovoljno biciklističkih staza, pa su biciklisti primorani da dele kolovoz sa vozilima, što ih izlaže većem riziku od nesreća. Takođe, vozači često ne poštuju prava biciklista na putu, što dodatno ugrožava njihovu bezbednost.
Osim nedostatka infrastrukture, problem predstavlja i nedostatak svesti o bezbednosti biciklista među vozačima motornih vozila. Mnogi vozači ne poštuju pravila vožnje u odnosu na bicikliste, kao što su održavanje propisane udaljenosti prilikom preticanja, davanje prvenstva na raskrsnicama ili poštovanje biciklističkih staza. Takvo ponašanje može rezultirati ozbiljnim povredama ili čak smrtnim ishodom.
Da bi se poboljšala bezbednost biciklista u saobraćaju, potrebno je sprovesti niz mera. To uključuje izgradnju biciklističkih staza i obeležavanje biciklističkih traka na kolovozima, edukaciju vozača o pravilima saobraćaja u vezi sa biciklistima, i strogu primenu zakona protiv vozača koji ugrožavaju bezbednost biciklista.
Takođe je važno podići svest o važnosti poštovanja prava i bezbednosti biciklista među svim učesnicima u saobraćaju. Biciklisti imaju jednaka prava kao i vozači motornih vozila i treba da se osećaju sigurno i bezbedno na putu. Poštovanje pravila saobraćaja i uzajamno poštovanje među svim učesnicima u saobraćaju ključni su faktori za smanjenje broja saobraćajnih nesreća i povreda biciklista.
Učestale saobraćajne nesreće u kojima su ugroženi biciklisti su alarmantan signal da je potrebno preduzeti hitne akcije kako bi se poboljšala bezbednost biciklista na putevima. Svaka saobraćajna nesreća koja rezultira povredama ili gubitkom života biciklista je tragičan događaj koji se može i treba sprečiti.
Nadamo se da će nadležne institucije preduzeti efikasne mere kako bi se smanjio broj saobraćajnih nesreća u kojima su povređeni biciklisti. Bezbednost u saobraćaju treba da bude prioritet za sve učesnike, kako bi se omogućilo svima da se bezbedno kreću na putevima i da sačuvaju svoje živote.
