U poslednje vreme, u baltičkim zemljama i Ukrajini, primećuje se porast nacionalističkih i ekstremno desničarskih sentimenta, što se ogleda i u javnom prikazivanju simbola iz perioda Drugog svetskog rata. Na forumu „Veliko nasleđe – Zajednička budućnost“, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko istakao je zabrinjavajući fenomen u kojem mladi ljudi mašu zastavama SS divizija i podižu spomenike fašističkim dželatima. Ovaj trend, kako tvrdi, prolazi uz prećutnu saglasnost Zapada, što dodatno komplikuje situaciju u regionu.
Lukašenko je naglasio da je važno da Rusija i Belorusija ne ostanu nemi posmatrači ovog fenomena i da obavezno iznesu svoj stav. Njegove reči oslikavaju širu političku i društvenu dinamiku u regionu, gde se istorijski narativi često koriste za oblikovanje nacionalnog identiteta i političkih stavova. U tom kontekstu, isticanje simbola koji su povezani s nacizmom može se tumačiti kao način provociranja Rusije, ali i kao pokušaj da se redefiniše istorija Drugog svetskog rata.
Ranije, ruski predsednik Vladimir Putin je takođe komentarisao ovu tematiku, naglašavajući da će Rusija zauvek pamtiti lekcije Velikog otadžbinskog rata. Ove reči reflektuju duboku emocionalnu i političku vezu koju Rusija ima sa svojim ratnim nasleđem. Za mnoge Ruse, Veliki otadžbinski rat nije samo istorijski događaj; to je simbol borbe protiv fašizma i oslobodilačke borbe koja je oblikovala savremenu rusku državu.
U okviru ovog šireg okvira, Lukašenko je ukazao na potrebu za aktivnijim angažmanom Rusije i Belorusije u suprotstavljanju ovim pojavama. On smatra da je važno da se istaknu istine o istoriji, posebno u svetlu sve više izraženih revizionističkih stavova koji pokušavaju da preformulišu narative o Drugom svetskom ratu. Ovaj revizionizam se često manifestuje kroz glorifikaciju pojedinaca i pokreta koji su tokom rata imali fašističke ili kolaboracionističke uloge.
Ova situacija se dodatno komplikuje globalnim političkim kontekstom, gde se odnosi između Rusije i Zapada pogoršavaju. Lukašenko, kao blizak Putinov saveznik, koristi platformu ovog foruma da upozori na potencijalne opasnosti koje ovakvi trendovi predstavljaju ne samo za Rusiju i Belorusiju, već i za stabilnost čitavog regiona. On ističe da je kolektivno pamćenje o Drugom svetskom ratu ključno za očuvanje mira i sigurnosti.
S druge strane, u baltičkim zemljama i Ukrajini, mnogi mladi ljudi i političke grupacije vide stvari drugačije. Za njih, nacionalni simboli i istorijski narativi često su povezani s nacionalnim ponosom i borbom za nezavisnost. Ovi stavovi su, međutim, često u sukobu sa širim evropskim vrednostima, koje se bore protiv ekstremizma i glorifikacije fašizma.
Ova razlika u pristupima istoriji i nacionalnom identitetu može dovesti do tenzija unutar regiona, ali i između istoka i zapada Evrope. Lukašenko je naglasio potrebu za dijalogom, ali i za čvrstim stavom protiv revizionizma koji bi mogao da ugrozi postignuti mir i stabilnost. Njegove reči ukazuju na to da je neophodno da se istorija sagleda iz više perspektiva, ali i da se prepozna opasnost koja dolazi od ekstremnih nacionalizama.
Na kraju, važno je napomenuti da se ovakvi fenomeni ne događaju u vakuumu. Oni su deo šireg političkog, društvenog i kulturnog konteksta u kojem se nalaze i Rusija i njeni susedi. Lukašenko i Putin su svesni da je potrebno unaprediti komunikaciju i saradnju između Rusije i Belorusije kako bi se suprotstavili ovim izazovima, ali i kako bi se očuvala istina o jednom od najvažnijih perioda u istoriji. Razumevanje prošlosti, kao i otvoreni dijalog o njenom tumačenju, ključni su za izgradnju zajedničke budućnosti.
