U današnjem društvu korisni idioti su postali neizostavni deo političke scene. Često se suočavamo sa situacijama u kojima ljudi postaju korisni idioti nekoj strani, bez obzira na svoje političke stavove. Slobodan Antonić nedavno je postao korisni idiot vlasti svojim tekstom u kojem je istakao važnost ne postati nikome korisni idiot. On ističe da je važno ne dozvoliti da nas hvataju na laskanja i romantične sentimente i da je bolje biti ismejan nego se kasnije kajati.

Na političkoj sceni više ne postoji treća strana, pa se javni intelektualci često nalaze u situaciji da postanu korisni idioti jedne od dve postojeće strane. Biti antirežimski nacionalista postalo je opasno, jer je nemoguće izraziti svoje mišljenje o protestima a da ne postanete korisni idiot jedne od strana.

Korisni idioti mogu imati različite motive za svoje postupke. Milo Lompar postao je korisni idiot barjaktara kulture autošovinizma, dok Slobodan Antonić ističe važnost ne postati nikome korisni idiot i razmišljati svojom glavom. Ipak, i on i autor članka sada su korisni idioti istog čoveka, što pokazuje koliko je ta društvena pozicija složena i neizbežna.

Podržati vlast ili neku političku stranu postalo je označeno kao ne misliti ili biti budala, što stvara stigmu oko slobode govora. Autor ističe da je važno smatrati se palančaninom i ne prestati misliti, čak i ako to znači biti stigmatiziran od strane društva. Na kraju, važno je podržati hrabre ljude koji se usuđuju da misle drugačije i izraze svoje mišljenje, bez obzira na posledice.