Napredak veštačke inteligencije stvara nove izazove za novinarsku industriju koji sežu dalje od pitanja o poverenju i verodostojnosti. Sa sposobnošću veštačke inteligencije da generiše dezinformacije i širi lažne vesti, stručnjaci traže usvajanje jedinstvenih standarda za korišćenje ove tehnologije u novinarstvu.
Jedno od glavnih pitanja koja se razmatraju je kako da se etički oslonimo na veštačku inteligenciju, koja je ranije pravila greške i stvarala digitalne halucinacije. Sada se koristi za stvaranje duboko lažnih sadržaja (deepfakes), što dovodi u pitanje poverenje u novinarstvo kao celinu.
Generativna veštačka inteligencija pruža nove mogućnosti za novinarstvo, ali istovremeno nosi rizike od kršenja autorskih prava, plagiranja i grešaka. Međutim, veštačka inteligencija se već koristi za proizvodnju transkripata, uređivanje sadržaja, naraciju audio ili TV paketa i kreiranje slika. Istraživačke novinske kuće dugo su se oslanjale na veštačku inteligenciju za pregled velikih baza podataka, ali je neophodno da budu oprezne zbog rizika koje ova tehnologija nosi sa sobom.
Dok novinske organizacije počinju da usvajaju standarde i prakse za korišćenje veštačke inteligencije, mnogi stručnjaci se slažu da je veštačka inteligencija korisna alatka za novinarstvo, ali da je i dalje potrebno ljudsko nadziranje i intervencija. Veštačka inteligencija može biti korisna za istraživanje i inspiraciju, ali se i dalje ne preporučuje za stvarno izveštavanje ili pisanje članaka.
Neki mediji su već eksperimentisali sa korišćenjem veštačke inteligencije u novinarstvu, ali su se suočili sa izazovima. Na primer, Sports Illustrated je optužen za objavljivanje sadržaja koji je generisala veštačka inteligencija pod lažnim autorskim potpisima, dok je veb stranica CNET objavila desetine članaka sa greškama koje je generisala veštačka inteligencija.
Izdavači medijskih kuća sada prepoznaju važnost opreznog pristupa u korišćenju veštačke inteligencije. Kako bi to postigli, mnoge organizacije angažuju stručnjake koji su posvećeni istraživanju i pisanju o veštačkoj inteligenciji, ali istovremeno insistiraju na ljudskom nadzoru i odgovornosti.
Osim toga, nekoliko medijskih organizacija, poput New York Times-a, potpisalo je ugovore o licenciranju sa proizvođačem veštačke inteligencije. AP, takođe, saraduje sa Open AI-em za korišćenje veštačke inteligencije u novinarstvu.
Uvođenje veštčake inteligencije u novinarstvo je ključni trend, a stručnjaci naglašavaju važnost transparentnosti i ljudskog nadzora u korišćenju ove tehnologije. Institut Rojters napisao je da će „prihvatanje najboljeg od veštačke inteligencije uz upravljanje rizicima biti ključni narativ za godinu koja je pred nama“.
Kako će se veštačka inteligencija dalje razvijati, novinarska industrija će morati da pronađe balans između korišćenja ove tehnologije i očuvanja verodostojnosti i poverenja u novinarstvo. Kako se tehnologija nastavlja da napreduje, novinari, urednici i medijski stručnjaci će morati da prate razvoj i preduzmu odgovarajuće korake da bi osigurali bezbedno i transparentno korišćenje veštačke inteligencije.
