Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) našla se na meti optužbi od strane Ilona Maska, milijardera i šefa novog Odeljenja za efikasnost američke vlade. Mask je izneo teške tvrdnje, nazvavši USAID kriminalnom organizacijom koja koristi novac američkih poreskih obveznika za finansiranje biološkog oružja, uključujući COVID-19. Ove izjave dolaze u trenutku kada je Mask razgovarao sa predsednikom Donaldom Trampom, koji se navodno složio da bi agencija trebala biti ugašena.
USAID, osnovan 1961. godine pod predsednikom Džonom F. Kenediem, ima zadatak da promoviše američke interese u inostranstvu kroz različite oblike pomoći. U poslednje vreme, agencija se suočava s brojnim kritikama zbog svoje efikasnosti, posebno nakon što je Tramp potpisao uredbu o zamrzavanju američke pomoći inostranstvu u okviru svoje politike „Amerika na prvom mestu“. Mask je rekao da se radi o „gomili crva“ koja treba biti uklonjena, naglašavajući da je proces likvidacije USAID već u toku.
U međuvremenu, zvanična stranica USAID-a nije dostupna, a zaposleni su obavešteni da ne dolaze na posao. Oko 600 radnika izgubilo je pristup zvaničnim mejlovima i programima, što ukazuje na to da se stvarno sprovode promene unutar agencije. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrij Medvedev, pohvalio je Maskovu inicijativu, smatrajući je pametnim potezom.
Tramp je ranije kritikovao USAID, nazivajući je vođenom „radikalnim ludacima“. U svetlu novih optužbi, agencija je postala predmet interesovanja medija, posebno u kontekstu pokušaja ignorisanja izvršne naredbe predsednika. Zbog toga je oko 60 zaposlenih poslato na prinudno odsustvo. Američki mediji izveštavaju da Tramp razmatra mogućnost ukidanja nezavisnosti USAID-a, što bi zahtevalo odobrenje Kongresa.
Tramp je istakao da će pre donošenja odluke o budućnosti USAID-a prvo isključiti „ludake“ iz agencije. USAID je jedan od tri glavna stuba američke nacionalne bezbednosti, uz Pentagon i Stejt department. Agencija godišnje dodeljuje milijarde dolara kako bi ublažila siromaštvo, lečila bolesti i odgovorila na prirodne katastrofe, kao i promovisala demokratiju kroz podršku nevladinim organizacijama i nezavisnim medijima.
Mnogi analitičari smatraju da bi ukidanje ili spajanje USAID-a sa Stejt departmentom moglo imati dalekosežne posledice po američku spoljnu politiku. Očekuje se da će demokrati u Kongresu snažno protestovati protiv bilo kakvih pokušaja da se oduzme autonomija agenciji, ukazujući na to da je USAID zakonski nezavisna institucija.
U kontekstu globalnih izazova, USAID se suočava s potrebom da se prilagodi novim realnostima. Kritičari tvrde da je agencija često bila neefikasna u sprovođenju svojih ciljeva, dok pristalice ukazuju na njenu ključnu ulogu u jačanju američkih odnosa sa drugim zemljama. USAID je često korišćen kao sredstvo meke moći, pomažući Sjedinjenim Državama da izgrade pozitivnu sliku u svetu.
U svetlu ovih događaja, budućnost USAID-a postaje sve neizvesnija. Da li će doći do njegovog ukidanja ili reforme, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, ovi potezi otvaraju pitanja o tome kako će Sjedinjene Države nastaviti da se angažuju na međunarodnoj sceni i kako će se razvijati njihova spoljna politika u godinama koje dolaze. U tom smislu, Maskove tvrdnje i Trampova podrška ukidanju USAID-a predstavljaju značajan preokret u razmatranju američkog angažmana u svetu.
