Na današnji dan, 26. marta, obeležava se 1.127. dan rata u Ukrajini. Ovaj sukob, koji je počeo 24. februara 2022. godine, i dalje ima dalekosežne posledice na globalnoj sceni, dok se svet suočava sa brojnim izazovima u vezi sa bezbednošću i ekonomijom.
Ove godine se takođe obeležava četvrt veka od kada je Vladimir Putin prvi put izabran za predsednika Ruske Federacije, 26. marta 2000. godine. Nakon ostavke tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina, Putin je preuzeo vlast, a njegov glavni rival na izborima bio je Genadij Zjuganov, generalni sekretar Komunističke partije. Tokom godina, Putin je konsolidovao svoju moć i postao ključna figura ne samo u Rusiji, već i na svetskoj političkoj sceni.
U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp je izjavio da veruje da Rusija „igra na vreme“ u vezi sa ratom u Ukrajini. On je naglasio da je moguće da Kremlj odugovlači kako bi postigao povoljniji ishod, ali smatra i da Moskva na kraju želi da okonča sukob. Tramp je dao primer svog poslovnog iskustva, ističući da je i on koristio slične taktike da bi kupio vreme.
Šef ruske diplomatije, Sergej Lavrov, izjavio je da su evropski lideri, koji su ranije bili protiv prekida vatre, promenili svoje mišljenje. On je naveo da je Ukrajina u martu pristala na 30-dnevni prekid vatre, ali da je odmah zatim započela sa napadima na ruske regione, što nije naišlo na osudu Zapada. Lavrov je istakao važnost dijaloga između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, smatrajući ga ključnim za povratak u normalnost.
U vojnim izveštajima, ruske oružane snage su saopštile da su tokom noći oborile devet ukrajinskih dronova i uništile grupu ukrajinske pešadije u Donjeckoj oblasti. Prema informacijama, dronovi su oboreni iznad Belgorodske, Kurske oblasti i Crnog mora, dok je ukrajinska pešadija pokušala da se ukopa u šumski pojas kod Časovog Jara.
Ruske trupe su takođe napale grad Oktirku na severoistoku Ukrajine, gde je došlo do oštećenja stambenih zgrada i automobila, ali prema prvim informacijama, nije bilo povređenih. U drugom napadu, ruske snage su izvele masovni napad dronovima na Krivi Rog, pri čemu su zabeležene najmanje 15 eksplozija. U prethodnom danu, napad na grad Sumi rezultirao je povredama više od 100 osoba, uključujući i decu.
Na međunarodnoj sceni, Sjedinjene Američke Države su postigle sporazum sa Ukrajinom i Rusijom o bezbednoj plovidbi Crnim morem i zabrani napada na energetska postrojenja. Obe strane su se dogovorile da će se osloniti na Vašington da sprovede dogovore. Rusija je pristala da obezbedi sigurnu plovidbu, uz uslov da se ukinu sankcije zapadnim kompanijama koje se bave izvozom hrane i đubriva.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je, međutim, izrazio zabrinutost zbog različitih interpretacija sporazuma između Ukrajine i Rusije, posebno u vezi sa pitanjima povratka dece i zatvorenika. Istakao je da je važno razjasniti sve detalje sporazuma kako bi se očuvala ukrajinska pozicija.
U svetlu ovih događaja, jasno je da rat u Ukrajini i dalje izaziva ozbiljne tenzije i nesigurnosti, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou. Međunarodna zajednica prati razvoj situacije, dok se nada da će dijalog i pregovori doneti mir i stabilnost u regionu. S obzirom na kompleksnost situacije, ostaje da se vidi kako će se dalji događaji odvijati i koje će posledice imati na međunarodne odnose i globalnu bezbednost.
