Srbija je nedavno usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine, što predstavlja novu etapu u razvoju energetskog sektora zemlje. Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, istakla je da plan treba da doprinese većoj sigurnosti snabdevanja energijom, većem učešću obnovljivih izvora energije i zaštiti životne sredine. Plan je usklađen sa vizijom Evrope o dekarbonizaciji energetskog sektora i predstavlja mapu puta Srbije ka energetskoj tranziciji. U okviru plana, važno je naglasiti ulaganja u obnovljive izvore energije, kao što su solarne i vetroelektrane, sa ciljem da se skoro svaki drugi megavat-sat proizvedene električne energije obezbedi iz čistih izvora.
Uz povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima, INEKP predviđa veće korišćenje obnovljivih izvora energije za grejanje i hlađenje, kao i postepenu elektrifikaciju saobraćaja. Cilj plana je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,3% u odnosu na 1990. godinu. Srbija je donošenjem ovog ambicioznog plana pokazala spremnost da poveća energetsku sigurnost i nezavisnost, kao i da ispuni svoje međunarodne obaveze u vezi sa klimatskim promenama.
Ministarka Đedović Handanović istakla je da je INEKP ključni strateški dokument koji definiše ciljeve energetske tranzicije i dinamiku njihovog ostvarivanja. Politike i mere planirane su u pet ključnih dimenzija: dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost. Plan obuhvata realizaciju projekata kako javnog, tako i privatnog sektora, a računa se na povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima uz subvencije države.
Uz usvajanje INEKP, Srbija se pridružila viziji Evrope u oblasti energetike, gradeći i ostvarujući je u skladu sa svojim resursima i razvojnim potencijalima. Sprovođenjem ovog plana, zemlja će spajati tržište električne energije sa jedinstvenim tržištem EU, što je važno za harmonizaciju sa evropskim zahtevima. Energetska tranzicija postaje pitanje ne samo za državu, već i za privrednike, privatni sektor i pojedince, te je očekivano da će se privatne investicije povećati u skladu sa planovima.
Ukupno, usvajanje Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za period do 2030. godine predstavlja značajan korak ka sigurnijem, čistijem i održivijem energetskom sektoru Srbije. Plan postavlja jasne ciljeve i mere za ostvarivanje dekarbonizacije, energetske efikasnosti, sigurnosti snabdevanja, unutrašnjeg tržišta električne energije i istraživanja, inovacija i konkurentnosti. Srbija se tako pridružuje globalnoj borbi protiv klimatskih promena i pokazuje spremnost da se prilagodi savremenim energetskim trendovima i zahtevima.
