Prema navodima iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd (GZJZ), utapanje je vodeći uzrok smrti dece do 5 godina starosti i jedan od vodećih uzroka smrti u svim ostalim uzrasnim grupama. Muškarci su u većem riziku od utapanja, sa dva puta većom stopom smrtnosti u odnosu na žene. Osim toga, ostali faktori rizika uključuju upotrebu alkohola na plovilima, neodgovarajući nadzor nad decom i prisustvo medicinskih stanja poput epilepsije.

Brojne aktivnosti i mere u zajednici mogu doprineti smanjenju rizika od utapanja, uključujući postavljanje barijera za kontrolu pristupa vodenoj površini, obuku dece u osnovnim veštinama plivanja i bezbednosti u vodi, efikasne politike i zakone koji se odnose na bezbednost u vodi, upravljanje rizicima od poplava i razvoj nacionalne strategije bezbednosti na vodi.

Pojedinačno, pridržavanje nekoliko jednostavnih saveta može znatno smanjiti rizik od utapanja, kao što su izbegavanje konzumiranja alkohola, ulazak postepeno u vodu, plivanje u dresu, plivanje u obeleženim zonama i znanje kada i kako pozvati pomoć u slučaju nevolje.

Kada je reč o otvorenim vodama poput reka i jezera, neophodno je obratiti pažnju na mutnu vodu, neravno dno i iznenadne prelaze u dubinu. Posebna pažnja treba da se posveti i opasnim rečnim i morskim strujama, kao i pravilima bezbednog ronjenja. Nošenje prsluka za spasavanje je obavezno prilikom svih aktivnosti na vodi.

Kao znakovi utapanja treba obratiti pažnju na niz simptoma kao što su glava nisko u vodi, zadihanost, pokušaj plivanja bez napretka i pokušaji okretanja na leđa. Bitno je prepoznati ove znakove kako bi se pružila pomoć u slučaju nevolje.

Svaki boravak pored vode pruža priliku za sticanje novih iskustava, ali uz dovoljan oprez i pridržavanje preporučenih mera bezbednosti, rizik od utapanja može biti sveden na minimum.