Vanredni izbori u Srbiji pre 2027: Opozicija ih traži zbog litijuma, vlast ih ne isključuje

Svega dva meseca nakon lokalnih izbora, ali i teme koja je u proteklom periodu „izronila“ u prvi plan – litijum – glasačke kutije neki bi ponovo da izvuku sa polica – pre svih pojedini opozicioni lideri koji traže novi izlazak na birališta. Vlast nije decidno rekla „ne“, čime je hipotetički otvorena mogućnost da i pre 2027. godine bude novog glasanja. Pitanje je kome bi više odgovarali ti, eventualni, prevremeni izbori, vlasti ili opoziciji? Analitičari smatraju da vlastima pre pogoduje miran period, ali i da je poziv na glasanje inicijativa za preuzimanje liderstva u opoziciji.

Izbore je na površinu izbacio predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, koji je izneo zahtev za održavanje novih izbora jer je „vlast promenila politiku prema rudarenju litijuma“. Usledio je odgovor visokog funkcionera Srpske napredne stranke Darka Glišića da nisu isključeni.

Imajući sve to u obzir, Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, kaže da nema garancija da ih neće biti do kraja 2027. godine.

– Objektivno, izbori su verovatno daleko od nas u ovom momentu, iako je sasvim jasno, i tu je SNS ostavila mogućnost, da nema garancija da ih neće biti do 2027. godine. I ne samo zbog projekta „Jadar“, SNS verovatno zbog brojnih drugih razloga takođe ne želi sebi da je zatvori ta vrata – kaže Klačar.

Kako dodaje, suštinski govoreći, SNS-u verovatno odgovara mirni period i odgovara period bez izbora, posebno ako žele da uđu u projekat „Jadar“.

– Onda u tom slučaju u potpunosti ima smisla da se neke zahtevne stvari urade u prvoj polovini mandata, da se sa tim ne ulazi u kampanju – kaže Klačar.

Sličnog je stava i Aleksandar Ivković, politikolog. On za Blic kaže da odgovor na to pitanje zavisi od toga šta će se desiti u realnosti.

– Odluka da se ide na vanredne izbore je isključivo u nadležnosti vlasti. Ako se odluče da idu na njih, to bi onda bio znak da izbori više odgovaraju vlasti nego opoziciji, sem ukoliko se ozbiljno ne preračunaju, po čemu nisu poznati. Ali onda se postavlja pitanje – u kom smislu bi im odgovarali? Oni mogu da ponovo pobede na izborima, ali onda se postavlja pitanje da li bi to obezbedilo nesmetano sprovođenje projekta „Jadar“ – kaže Ivković.

Kao mogući datum i vlast i opozicija spominju kraj sledeće ili 2026. godine, s tim što vlast u tom kontekstu spominje referendum. Klačar kaže da poziv za nove izbore koji dolazi iz SSP-a može se razumeti kao inicijativa za preuzimanje liderstva u opoziciji.

– Ta odluka SSP-a i taj poziv na izbore se zapravo može razumeti više kao inicijativa za preuzimanje liderstva u opoziciji i još više za preuzimanje inicijative u vezi sa projektom Jadar, nego što je SSP verovatno verovala da su ti izbori zaista i mogući. Čini mi se da je ideja u opoziciji da se na maksimalan način iskoristi potencijal za koji oni veruju da postoji u projektu „Jadar“, da je to tema koja može na neki način da mobiliše opozicionu javnost i da na toj temi dobiju političku korist. Čini mi se da je to dominantan razlog, a ne zapravo očekivanje da će se ti izbori zaista i desiti, da su šanse da se oni desi u ovoj godini male, gotovo, nikakve – kaže Klačar.

A Ivković podseća da su protesti protiv litijuma krenuli vrlo brzo nakon lokalnih izbora 2. juna koji su imali težinu nacionalnih i na kojima je koalicija vlasti ubedljivo pobedila.

– Dakle, legitimitet koji su izvukli iz tih izbora nije bio dovoljan za širu podršku kopanju litijuma. Jedini način na koji bi izbori zapravo odgovarali vlasti jeste da na njima obezbede ubedljivu podršku kopanju litijuma i tako legitimizuju to pitanje. Izbori bez tog uslova, na kojima vlasti i pobedi, ne bi doveli do stabilizacije situacije. Oni bi, po mojoj proceni, više bili taktika odugovlačenja, što je isto nešto što može da odgovara vlasti, ali ne rešava suštinski problem – ističe Ivković.

O ovome se oglašavao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da će naredni izbori biti održani 2027. godine, a da pre toga opozicija ima priliku da ga smeni kroz referendum o opozivu predsednika, ali da oni ne žele na glasanje.

– Za mene su skupovi oni koji se organizuju kroz skupljanje glasačkih listića, kada ih prebrojavaju birački odbori. Izbori su završeni, izbori će biti 2027. godine ponovo, a pre toga im ja omogućavam i dajem im priliku da mene smene – tačka na mene jeste zahtev za opoziv, pomoći ćemo im po tom pitanju i moguće ga je sprovesti u skladu sa zakonom – rekao je Vučić.

Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke (SNS), rekao je da je plan pun mandat, ali nije isključio skraćivanje.

– Izbore mogu da traže, ali izbori su održani i plan jeste da se četiri godine radi posvećeno i marljivo, ali nikada ne možete da isključite da ako neko baci tu rukavicu i kaže da su se promenile okolnosti i da građani misle drugačije, mi ne želimo da mimo volje građana držimo taj mandat. Što se nas tiče, plan jeste pun mandat, ali videćemo. Ako okolnosti budu takve da moramo još koji put da pobedimo – pobedićemo ubedljivo – rekao je Glišić za televiziju Pink.