Američko Ministarstvo pravde je zamrznulo dva milijarde dolara koje su stigle iz Rusije na račune u banci „JP Morgan“. Ove informacije je objavio „Volstrit džurnal“, pozivajući se na svoje izvore. Prema tim informacijama, ovaj novac je prvobitno bio namenjen izgradnji prve turske nuklearne elektrane „Akuju“.
Finansiranje projekta obezbeđuje „Gazprombanka“, koja je planirala da obezbedi zajam od ukupno 9 milijardi dolara za izgradnju elektrane. U leto 2022. godine, tri milijarde dolara su prebačene na račun nuklearne elektrane u turskoj državnoj banci „Zirat“ putem američke „Siti“ banke, dok su dodatne dve milijarde dolara prebačene preko „JP Morgan“. Sledeća uplata, koja je takođe trebala biti u iznosu od dve milijarde dolara, sada je zamrznuta odlukom američkog Ministarstva pravde. Izvori navode da je deo ovog novca možda bio namenjen ruskim kompanijama koje su imale račune u banci „Zirat“.
Prošle godine, Ministarstvo pravde SAD razmatralo je mogućnost konfiskacije ovog iznosa. Međutim, odlazeća administracija bivšeg predsednika Džozefa Bajdena odlučila je da zamrzne novac kako ne bi naljutila Tursku, piše „Volstrit džurnal“.
Nuklearna elektrana „Akuju“ je prvi takav projekat u Turskoj, a izgradnju vodi ruska državna korporacija „Rosatom“. Projekat se sastoji od četiri energetska bloka, svaki sa reaktorima ruskog dizajna VVER III+ generacije, sa kapacitetom od 1.200 megavata po bloku. Prema međudržavnom sporazumu, prvi blok nuklearne elektrane trebao bi biti pušten u rad u roku od sedam godina nakon dobijanja svih potrebnih dozvola. Dozvola za izgradnju prvog bloka je dobijena 2018. godine, što znači da bi rok za puštanje u rad mogao biti 2025. godine.
Ovaj projekt je značajan ne samo za Tursku, već i za regionalnu energetsku politiku, s obzirom na to da Turska nastoji da diversifikuje svoje izvore energije i smanji zavisnost od fosilnih goriva. Turska je već dugo vremena suočena s izazovima u oblasti energetike, a izgradnja nuklearne elektrane predstavlja korak ka modernizaciji i unapređenju energetskog sektora.
U isto vreme, ovaj projekat je i predmet političkih i ekonomskih tenzija između Turske i Zapada, posebno Sjedinjenih Američkih Država. Zamrzavanje novca može dodatno zakomplikovati odnose između Turske i SAD, s obzirom na to da Turska vidi ovaj projekat kao ključni deo svoje energetske strategije.
Osim toga, ovaj incident može imati uticaj na druge ruske projekte u inostranstvu, jer se pokazuje da zapadne sankcije i pritisci mogu otežati finansiranje i realizaciju velikih infrastrukturnih projekata. Ovo može dovesti do preispitivanja odnosa između Rusije i njenih partnera u različitim delovima sveta, uključujući i Tursku.
Turska je, s druge strane, odavno izrazila želju da postane regionalni lider u oblasti energije, a izgradnja nuklearne elektrane „Akuju“ je jedan od ključnih koraka ka ostvarenju tog cilja. Uz to, Turska se suočava sa rastućim potrebama za energijom usled ekonomskog rasta i povećane potražnje.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na regionalnu energetsku stabilnost i međunarodne odnose. Ovaj slučaj takođe ilustruje složenost savremene geopolitike, gde se ekonomski interesi često prepliću s političkim napetostima.
U zaključku, zamrzavanje novca za izgradnju nuklearne elektrane „Akuju“ predstavlja samo jedan od mnogih izazova s kojima se Turska suočava u svom nastojanju da postane energetski nezavisna i da igra značajnu ulogu u regionalnoj i globalnoj energetskoj politici.
