Na osnovu podataka Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) za maj 2021. godine, možemo videti da je na evidenciji bilo 548.225 osoba koje su bile nezaposlene. Od tog broja, većinu su činile žene, ukupno 302.975. Najbrojnija grupacija nezaposlenih su bili oni sa prvim stepenom stručne spreme, odnosno nekvalifikovani radnici, sa ukupno 169.560 osoba, dok su sledeći po brojnosti bili oni sa četvrtim stepenom stručnosti ili završenom četvorogodišnjom srednjom školom, sa ukupno 165.229 nezaposlenih.
Interesantno je da je na evidenciji NSZ bilo i 50.254 radnika sa završenim fakultetom, 574 sa završenim magistarskim ili specijalističkim studijama i 164 doktora nauka. Kada je reč o starosnoj strukturi, najbrojnija grupacija su bili radnici između 55 i 59 godina, sa 70.918 prijavljenih osoba. Odmah iza njih su radnici između 50 i 54 godine, sa 65.899 osoba, dok je među mlađima veoma brojna grupacija od 35 do 39 godina, sa 59.583 osobe.
U pogledu dužine čekanja na posao, najveći broj ljudi je čekao između tri i šest meseci, što je obuhvatilo 92.788 ljudi. Sledeća po brojnosti je grupacija koja je na evidenciji NSZ bila više od 10 godina, sa 79.894 osobe. Takođe, zapažen je i broj nezaposlenih sa stažom čekanja od jedne do dve godine, sa ukupno 71.374 ljudi.
U poređenju sa prethodnim godinama, možemo primetiti porast broja nezaposlenih. Naime, u maju prošle godine na evidenciji NSZ bilo je 522.928 osoba, dok je taj broj u maju 2021. godine iznosio 549.041. Ovi statistički podaci pokazuju da situacija na tržištu rada nije povoljna i da je veliki broj ljudi suočen sa problemom nezaposlenosti.
Ovo je samo deo slike stanja na tržištu rada u Srbiji, a nadležne institucije trebaju nastaviti sa sprovođenjem mera i programa koji će doprineti smanjenju nezaposlenosti i poboljšanju ekonomske situacije. Važno je i da se pruži podrška osobama sa nižim stepenom stručne spreme i da im se omoguće prilike za obrazovanje i sticanje novih veština kako bi bili konkurentniji na tržištu rada.
Takođe, potrebno je usmeriti pažnju na starije radnike koji se suočavaju sa teškoćama prilikom zapošljavanja, kao i na mlade ljude koji tek ulaze na tržište rada. Razvijanje programa za aktivno uključivanje ovih grupacija u radnu snagu može doprineti rešavanju problema nezaposlenosti i podsticanju ekonomskog razvoja zemlje.
U svetlu aktuelne situacije izazvane pandemijom COVID-19, važno je razmotriti i specifične mere podrške za sektore koji su najviše pogođeni krizom, kao što su turizam, ugostiteljstvo i avio-industrija. Ove industrije su pretrpele značajne gubitke i potrebno je pronaći načine za njihovo oporavak i podršku.
Ukupno gledano, borba protiv nezaposlenosti zahteva sveobuhvatan pristup i saradnju svih relevantnih aktera – vlade, privrede, sindikata i civilnog društva. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti održivo i inkluzivno tržište rada koje će pružiti prilike za sve građane Srbije.
