Stručnjaci ističu da su epidemije morbila, poput one iz 2024. godine, podsećaju na situaciju iz 2017. godine. Tokom prošle godine, do 30. novembra, registrovano je 694 slučajeva morbila, pri čemu je Novi Pazar bio najpogođeniji grad. U ovom gradu, broj obolelih je značajno porastao tokom jula do novembra, sa 92 slučaja u julu, 88 u avgustu, 79 u septembru, 96 u oktobru, a 137 u novembru. Od 7. maja, kada je epidemija prijavljena, Novi Pazar je ostao žarište oboljenja.
Pored Novog Pazara, Beograd je sa 104 zaražene osobe bio sledeći na listi, dok je Južnobanatski okrug imao 10 obolelih. Dr Šefadil Spahić, direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru, naglašava da su roditelji pokazali otpor prema vakcinaciji dece, što je dovelo do niskog procenta vakcinisane dece i omogućilo virusu da se širi među nevakcinisanom populacijom.
Epidemija morbila, koja se ne pamti od 2017. i 2018. godine, kada je registrovano oko 5.800 obolelih, ponovo je postala aktuelna. U 2023. godini zabeleženo je 50 slučajeva. Dr Spahić ukazuje na to da će se problemi sa epidemijama nastaviti sve dok procenat vakcinacije MMR vakcinom ne dostigne najmanje 95 odsto, što je neophodno za sprečavanje epidemije.
U Novom Pazaru, preduzete su akcije kako bi se podigla svest roditelja o važnosti vakcinacije. Organizovani su sastanci sa školama, pedijatrima i nevladinim organizacijama kako bi se edukovali roditelji koji odbijaju vakcinaciju. Strah roditelja često proizađe iz dezinformacija na društvenim mrežama i medijima, uključujući mitove o povezanosti vakcina sa autizmom i sterilitetom.
Na radionicama, roditelji su iznosili svoje sumnje i strahove, a dr Spahić ističe potrebu da se svakom roditelju pruži prilika da postavi pitanja i dobije odgovore. U Novom Pazaru, broj vakcinisane dece se povećao za 13,2 odsto, a to se može pripisati boljem prijavljivanju slučajeva i reviziji kartona nevakcinisane dece.
Prvi slučaj morbila u ovoj sezoni registrovan je 6. februara u Beogradu, a virus se prenosi direktnim kontaktom sa obolelom osobom ili putem respiratornih kapljica. Inkubacija virusa traje između 7 i 18 dana, a simptomi uključuju povišenu temperaturu, kašalj i osip. Komplikacije se javljaju kod oko 30 odsto obolelih, a teže kliničke slike su češće kod dece mlađe od 5 godina i odraslih starijih od 20 godina.
Zapaljenje pluća je jedna od najčešćih komplikacija, a može se javiti kod svake 20. obolele osobe. Preporučuje se vakcinacija MMR vakcinom u dve doze, prva u drugoj godini života, a druga u sedmoj godini. U 2023. godini, 94 odsto zaraženih bilo je nevakcinisano.
Procenat vakcinisanih MMR vakcinom u Srbiji varira, sa najvišim procentima u poslednjim godinama pre nego što je naglo opao. U 2023. godini, procenat vakcinisanih bio je 84,5 odsto, što ukazuje na potrebu za kontinuiranim naporima u podizanju svesti o važnosti vakcinacije kako bi se sprečila dalja epidemija morbila.
S obzirom na ozbiljnost situacije, neophodno je da se roditelji, zdravstveni radnici i zajednica u celini angažuju kako bi se unapredila vakcinacija i sprečilo širenje morbila, koje može imati teške posledice po zdravlje dece i odraslih.
