Naša priča dana je presuda Vladimira Maksimovića (42) koji je pucao u glavu svojoj supruzi Mileni (35) dok je spavala, a koja je preminula šest dana kasnije. Apelacioni sud je izrekao kaznu od 20 godina zatvora za ovo svirepo ubistvo. Maksimović nije bio osuđivan ranije, ali mu se na teret stavlja i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, za šta je dobio dodatne dve godine zatvora.

U presudi se navodi da je Maksimović imao zdravstvene probleme nakon što je preležao koronu dva puta, te da je krivično delo učinio u stanju smanjene uračunljivosti. Na dan zločina, Maksimović je sačekao da Milena zaspi, a potom joj pucao u glavu dok je bila u dubokom snu. Metak ju je pogodio u “desnu zaglavičnu jamu” i naneo joj teške povrede. I pored truda lekarskog tima, Milena je preminula šest dana kasnije.

Nakon zločina, Maksimović je pobegao iz kuće, ali je ubrzo lociran i uhapšen nakon tročasovne pregovaračke drame. U vozilu su pronađeni njegova jakna, flaša energetskog pića i voda, a na retrovizoru su bile okačene brojanice i krst. Nesretna Milena je bila lekar i radila je u Nemačkoj, planirajući da tamo otputuje sa suprugom i decom.

Apelacioni sud je doneo odluku da se Maksimoviću izrekne kazna od 20 godina zatvora, umesto doživotnog zatvora koji je tražen od strane Višeg suda. Navodeći da je Maksimović vodio primeren život i da nije ranije osuđivan, sud je smatrao da je 20 godina zatvora adekvatna kazna za ovo ubistvo. Takođe, sud je naglasio da Maksimović nije pokazao znakove afektivne napetosti u smislu izmene ponašanja usled gneva, te da je test na psihoaktivne supstance bio negativan.

Ova presuda je izazvala veliku pažnju u javnosti, jer je reč o tragičnom slučaju koji je šokirao mnoge ljude. Ubistvo žene dok spava, pred decom, ostavlja dubok trag u zajednici i postavlja pitanja o bezbednosti i mentalnom zdravlju počinioca. Ovaj slučaj je još jedan podsetnik na važnost prevencije nasilja u porodici i pružanja podrške osobama koje se nalaze u takvim situacijama.

Kroz ovu priču, vidimo da nasilje i tragedije ne biraju nikoga, i da je važno da društvo, institucije i zajednica pruže podršku žrtvama i prepoznaju potencijalne rizike i upozoravajuće znakove. Nadamo se da će ovaj slučaj poslužiti kao podsetnik za ozbiljnost problema nasilja u porodici i važnost razgovora o mentalnom zdravlju i emocijama kako bi se slične tragedije sprečile u budućnosti.