Kina je nedavno završila prvo testiranje svog najsavremenijeg omnidirekcionog nadzornog sistema za praćenje brodova, koji je razvijan punih 14 godina. Ovaj sistem, zasnovan na naprednoj veštačkoj inteligenciji i algoritmima za analizu vidljive i infracrvene slike, može značajno unaprediti kineske pomorske odbrambene sposobnosti, kako navode domaći izvori.
Prema izveštajima Science and Technology Daily, ovaj visokorezolucioni multimodalni panoramski vizuelni sistem uspešno je detektovao i identifikovao besposadnu plovnu jedinicu tokom testiranja na neotkrivenoj lokaciji. Sistem, koji su razvili naučnici sa Harbin Engineering University (HEU), omogućava dugoročno i precizno nadgledanje u svim vremenskim uslovima, visoku rezoluciju i jasnu vidljivost noću, kao i napredno prepoznavanje ciljeva čak i kroz gustu maglu ili ekstremne pomorske uslove.
Za razliku od tradicionalnih radara, ovaj sistem funkcioniše kao mreža naprednih kamera s AI analizom slike, pružajući 360° nadzor u realnom vremenu. Ova tehnologija bi, ako su izveštaji tačni, mogla dramatično poboljšati nadzor pomorskih operacija, uključujući praćenje ratnih brodova protivnika i zaštitu spornih teritorijalnih voda.
Moguće primene uključuju nadzor i zaštitu teritorijalnih voda, korišćenje od strane kineske obalske straže i mornarice, kao i autonomne pomorske operacije koje unapređuju svest o situaciji za besposadne površinske brodove (USV). Takođe, sistem bi mogao pomoći u prevenciji pomorskih incidenata kroz ranu detekciju potencijalnih sudara.
Tim profesora Cai Chengtaoa iz College of Intelligent Systems Science and Engineering (HEU) uspeo je da reši tri ključna problema. Prvi je eliminacija slepih uglova vidljivosti, zatim optimizovana obrada podataka za jasan prikaz u svim uslovima, i treći se odnosi na bolje prepoznavanje ciljeva u teškim vremenskim uslovima. Sistem koristi dual-mode vidljivu svetlost i infracrvene podatke, optimizujući balans između širokougaonog nadzora i visokih detalja slike.
Pored napredne tehnologije, istraživač Zeng Bowen naglašava da je Kina razvila potpuno autonomni nadzorni sistem koristeći domaće infracrvene inženjerske alate i mikroprocesore, kao i napredne algoritme za analizu slike. Ovakav pristup omogućava veću stabilnost i snagu računarskog procesiranja, čime se smanjuje zavisnost od zapadnih tehnologija. Naglasak na „domaće razvijenoj“ tehnologiji ukazuje na strateški cilj Kine da smanji zavisnost od stranih komponenti, što je ključno u svetlu zapadnih tehnoloških sankcija.
Novi kineski sistem nadzora predstavlja prekretnicu u globalnoj pomorskoj bezbednosti. Sa naprednom AI analizom slike i otpornosti na teške vremenske uslove, Kina postavlja nove standarde u pomorskoj tehnologiji. Kako ovaj sistem bude implementiran u mornarici i obalskoj straži, očekuje se značajan porast sposobnosti kineskog nadgledanja i zaštite teritorijalnih voda, što će sigurno izazvati reakcije sa Zapada.
U svetlu ovih dostignuća, važno je napomenuti da tehnologija neprekidno napreduje i da će biti zanimljivo posmatrati kako će se implementacija ovakvih sistema odraziti na globalnu pomorsku dinamiku, kao i na odnose između Kine i drugih svetskih sila. Ova tehnologija može da bude ključna za unapređenje bezbednosti pomorskih ruta i očuvanje nacionalnih interesa, ali istovremeno može izazvati tenzije u regionima gde postoje sporni teritorijalni zahtevi. Kroz razvoj ovakvih sistema, Kina ne samo da jača svoje pomorske sposobnosti, već i svoju poziciju na međunarodnoj sceni.
