Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, Beograd ima mrežu ulica koja uključuje 30.000 metara žutih traka, koje su predviđene isključivo za vozila javnog prevoza. Iako je jasno određeno da samo autobusi i druga vozila javnog prevoza mogu koristiti ove trake, oko 20.000 vozača svake godine, uprkos zabrani, odlučuje da se preusmeri u žutu traku. Ova praksa, koja se sve više širi među vlasnicima privatnih automobila, često je motivisana željom da se brže stigne do željene destinacije.
Međutim, ovakvo nepoštovanje saobraćajnih pravila može dovesti do ozbiljnih posledica. Prema važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja, vozače koji se prekrše čekaju kazne u iznosu od 5.000 dinara. Ova kazna je utemeljena na zakonskim normama koje imaju za cilj da obezbede bezbednost na putevima i olakšaju rad javnom prevozu.
Osim što se korišćenje žutih traka kontroliše kamerama postavljenim na ključnim mestima u gradu, saobraćajna policija takođe ima ovlašćenja da kažnjava vozače koji nepropisno koriste ove trake. To znači da je sankcionisanje gotovo neizbežno za one koji se ne pridržavaju pravila. U nekim slučajevima, vozači mogu dobiti prijavu ili kaznu kako od saobraćajne policije, tako i od komunalne milicije. Ova situacija stvara konfuziju među vozačima, jer mnogi nisu svesni da komunalna milicija takođe ima pravo da zaustavi vozače koji koriste žute trake na nepropisan način.
Zabrana vožnje u žutim trakama važi 24 sata na dan na većini lokacija u Beogradu. Međutim, postoje i ulice gde se ovakva zabrana primenjuje samo u vreme saobraćajnog špica, konkretno od 7.00 do 21.00 časova, kao i od 14.00 do 18.00 časova. Ove odredbe su postavljene kako bi se smanjila gužva u saobraćaju i olakšao protok vozila javnog prevoza, koji često prevoze veliki broj putnika.
Iako su kazne postavljene kao sredstvo za sprečavanje nepropisnog korišćenja žutih traka, mnogi vozači i dalje smatraju da mogu da izbegnu sankcije. To dovodi do dodatnih problema u saobraćaju i stvara frustraciju među vozačima javnog prevoza, koji se suočavaju sa usporenim radom zbog ovakvih prekršaja. Stručnjaci za saobraćaj upozoravaju da je neophodno povećati svest vozača o važnosti poštovanja saobraćajnih pravila, kako bi se obezbedila sigurnost svih učesnika u saobraćaju.
Pored toga, apeluje se na nadležne institucije da pojačaju mere kontrole i sankcionisanja, kako bi se smanjio broj prekršaja i stvorila efikasnija saobraćajna mreža. Vozači bi trebalo da budu svesni da se pravila ne odnose samo na druge, već da je odgovornost svakog pojedinca da pridržava saobraćajnih propisa i doprinosi bezbednosti na putevima.
U zaključku, korišćenje žutih traka u Beogradu predstavlja ozbiljan problem koji zahteva pažnju i akciju kako od strane vozača, tako i od organa vlasti. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati da saobraćaj bude bezbedniji i efikasniji za sve učesnike. Vozači bi trebali da razumeju da je poštovanje saobraćajnih pravila ključno za izbegavanje kazni i doprinos opštoj sigurnosti na putevima.
