Promene temperature tokom prelaznih perioda godine mogu izazvati znatan stres za naš organizam, upozoravaju stručnjaci. Nagli skokovi i padovi temperature, koje mnogi ne doživljavaju kao izvor stresa, zapravo mogu imati ozbiljne posledice po naše zdravlje, naročito kod osoba sa hroničnim oboljenjima.

Meteorolozi su najavili da nas čeka vremenski preokret danas, a prema rečima doktorke Verice Živković, specijaliste opšte medicine, temperaturna oscilacija je stres za naš organizam. „Oscilacije u temperaturi su stres za naš organizam,“ objasnila je dr. Živković. „Mada psihički stres često percipiramo kao jedini oblik stresa, i nagle promene temperature mogu biti isto tako ozbiljne. Ovo je posebno problematično za ljude s nizom propratnih oboljenja,“ izjavila je dr. Živković za „Blic dan“.

Osobe koje pate od kardioloških problema, dijabetesa, bubrežnih bolesti, anemije ili drugih metaboličkih poremećaja su posebno ranjive tokom ovakvih vremenskih promena. „Promene temperature mogu biti okidač za pogoršanje stanja ovih bolesti i, nažalost, ponekad mogu imati fatalne ishode“, navodi doktorka.

Nagli prelazi između toplog i hladnog vremena mogu izazvati niz simptoma – od vrtoglavica i mučnina do bolova u kostima. Izloženost ovim oscilacijama negativno utiče ne samo na fizičko, već i na psihičko zdravlje. Dr. Živković ističe da su osobe s respiratornim problemima, poput astme, takođe u velikom riziku.

Prema njenim rečima, zaštitićemo se na sledeći način: Redovna terapija: Osobe sa hroničnim oboljenjima moraju redovno uzimati svoju terapiju, Praćenje zdravstvenog stanja: Za one koji nemaju dijagnostikovano hronično oboljenje, ali primećuju simptome tokom vremenskih promena, važno je redovno pratiti krvni pritisak i raditi biohemijske analize krvi, Fizička aktivnost: Manje fizičke aktivnosti, poput šetnje, može pomoći u održavanju zdravlja tokom temperaturnih oscilacija, Relaksacija: Učestvovanje u aktivnostima koje opuštaju, kao što su posete pozorištu ili bioskopu, može pomoći u smanjenju stresa.

Kako bi se izbegle neželjene posledice, važno je biti svestan potencijalnih rizika i aktivno raditi na prevenciji. „Bolje sprečiti nego lečiti,“ zaključuje dr. Živković.