Predsednik Aleksandar Vučić nedavno je ponudio organizaciju referenduma o svom opozivu, što je izazvalo različite reakcije i polemike u političkoj areni Srbije. Opozicija nije jedinstvena u svojim stavovima, neki traže odmah Vučićevu ostavku, drugi ističu da bi tema trebala biti litijum, dok treći tvrde da referendum o opozivu predsednika nije moguć.

Vučić je pozvao opozicione poslanike da traže referendum i poručio da će se povući ako za to glasa 50% izašlih birača. Ova ideja je naišla na podršku unutar SNS-a, ali i partnera vladajuće stranke. Premijer Miloš Vučević je podržao ideju referenduma i kritikovao opoziciju za nedostatak interesa za druge teme osim opoziva Vučića.

Reakcije iz opozicije su bile raznovrsne, pri čemu su se najviše istakli stavovi rukovodstva SSP-a. Dragan Đilas je tražio ostavku Vučića zbog politike iskopavanja litijuma, dok je Vladimir Đukanović iz SNS-a optužio Đilasa za nedostatak podrške naroda. Marinika Tepić tvrdi da je Vučić podigao ulog kako bi se očuvao od propasti referenduma o litijumu.

Na pravnom planu, postavljeni su argumenti da Ustav ne predviđa referendum o opozivu predsednika, te da je to potez kojim se Vučić fokusirao na sebe umesto na druge goruće teme u društvu.

Vučić je izjavio da će se povući ako na referendumu za opoziv dobije podršku 50% izašlih birača, te da će pomoći opoziciji u prikupljanju potrebnih potpisa za inicijativu. Premijer Vučević je takođe podržao ideju referenduma i izrazio spremnost da zajedno sa predsednicom Narodne skupštine donese odluku o tom pitanju.

Ivica Dačić, lider SPS-a, naglasio je da opozicija mora ponuditi argumente umesto pukog zahteva za odlaskom Vučića sa vlasti, te da se referendum kao institucija neposredne demokratije treba shvatiti ozbiljno.

Nakon celokupne analize stavova i reakcija, jasno je da tema referenduma o opozivu predsednika izaziva žustru raspravu unutar političke scene Srbije. Opozicija se suočava sa izazovima u pogledu jedinstvenog stava o ovoj ponudi, dok vladajuća stranka podržava ideju kao način demokratskog izražavanja volje građana. Svi akteri političke scene moraju pronaći zajednički jezik kako bi se ovo pitanje rešilo na koristan i konstruktivan način za društvo u celini.