Osnivač Pokreta socijalista Aleksandar Vulin odgovorio je predsedniku Crne Gore, gospodinu Milatoviću, izjavom da je on ima pravo da se više raduje evroatlantskim nego srpskim integracijama. On je istakao da „Kome je Srpski svet pretnja, njemu je Velika Albanija budućnost“.
Vulinov odgovor usledio je nakon što je predsednik Crne Gore, gospodin Milatović, izneo svoje mišljenje da je „Srpski svet“ pretnja, a Dan Republike Srpske neustavan. Ovaj sukob mišljenja između dvojice političara dodatno je zaoštrio već postojeće tenzije u regionu.
U svom odgovoru, Vulin je istakao da predsednik Crne Gore ima pravo da se raduje evroatlantskim integracijama, ali da to ne treba da ga sprečava da podrži srpski svet. On je takođe upozorio na to da svako ko vidi Srpski svet kao pretnju, zapravo vidi Veliku Albaniju kao budućnost.
Ova izjava Aleksandra Vulina naišla je na brojne reakcije, kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji. Mnogi smatraju da je Vulinov odgovor samo dodatno podgrejao već postojeće političke tenzije.
U međuvremenu, predsednik Crne Gore, gospodin Milatović, nije odgovorio na Vulinovu izjavu. Međutim, njegova izjava o „Srpskom svetu“ kao pretnji i Danu Republike Srpske kao neustavnom dodatno je produbila jaz između političkih vođa u regionu.
Ovaj sukob mišljenja dolazi u vreme kada politička situacija na Balkanu postaje sve kompleksnija. Odnosi između Crne Gore i Srbije već su bili napeti, a ova izjava samo je dodatno podgrejala već postojeće tenzije.
Pored toga, odnosi između Albanije i Srbije takođe su napeti, a pitanje Kosova i Metohije i dalje ostaje jedan od ključnih problema u regionu. U ovom kontekstu, izjave političkih lidera poput one gospodina Milatovića i Aleksandra Vulina samo doprinose već postojećem političkom kaosu.
U svetlu ovih događaja, neophodno je da politički lideri u regionu preuzmu odgovornost i preduzmu korake ka smanjenju političkih tenzija. Tenzije se ne smiruju, pa je važno raditi na izgradnji poverenja i saradnje među političkim liderima u regionu.
U isto vreme, potrebno je raditi na jačanju međunarodnih odnosa i saradnje u regionu kako bi se prevazišli postojeći politički problemi. Diplomatski napori, pregovori i dijalog moraju postati ključni elementi u rešavanju političkih tenzija na Balkanu.
Prema mišljenju stručnjaka, politički lideri moraju biti svesni posledica svojih izjava i postupaka, posebno u situacijama kada već postoje napetosti i politički konflikti. Ovakve izjave populacionu dodatno produbljuju jaz među političkim liderima, što samo otežava rešavanje političkih problema u regionu.
U zaključku, politički lideri u regionu moraju preuzeti odgovornost za svoje izjave i postupke i raditi na smanjenju političkih tenzija. Samo dijalog, saradnja i međunarodni napori mogu doprineti stabilizaciji političke situacije na Balkanu. Sve dok politički lideri nastave da podstiču političke tenzije svojim izjavama i postupcima, neće biti moguće ostvariti trajni mir i stabilnost u regionu.
