Na Zapadnom Balkanu se u prvoj polovini 2024. godine beleži siromašna slika kada je reč o ulaganju u startape. Dok zemlje Centralne i Istočne Evrope bilježe značajan rast investicija, Zapadni Balkan zaostaje sa samo 11 miliona evra uloženih u startape, što je 40 puta manje nego u Češkoj.

Prema analizi evropskih startap ekosistema, Zapadni Balkan i dalje zaostaje u razvoju tržišta za startape, sa manje uloženog kapitala nego u zemljama CIE. Dok su neke zemlje poput Rumunije, Mađarske, Bugarske i Slovačke aktivne na polju investicija u startape, Zapadni Balkan zaostaje. Ipak, postoji naznaka napretka sa rundama finansiranja za startape poput Native Teams, Ahlanapp i Collabwriting koji su značajno investirali u regionu.

Da bi Zapadni Balkan napredovao, potrebno je uložiti zajednički napor u privlačenje većeg kapitala, razvoj talenata i stvaranje povoljnijeg okruženja za rast ekosistema. Saradnja između državnih institucija, investitora i startap zajednice je ključna kako bi se prevazišli izazovi koji su do sada usporavali napredak regiona.

Na drugoj strani, zemlje Centralne i Istočne Evrope beleže značajan rast u svojim startap ekosistemima. Zemlje poput Češke, Poljske i Grčke privlače značajne investicije i beleže dobre rezultate, iako ne dostižu nivo finansiranja kao Češka. Državni podsticaji kao što su „Verne“ iz Hrvatske i „Rohlink“ iz Češke ilustruju koliko može biti značajan uticaj podrške države na finansiranje startapa.

Analiza pokazuje da startapi koji se bave veštačkom inteligencijom igraju značajnu ulogu u ekosistemu, a sve više startapa kombinuje AI tehnologije sa zdravstvenim inovacijama. To ukazuje na rastuću usklađenost između zahteva industrije i tehnoloških inovacija. U suštini, ulaganje u razvoj startap ekosistema na Zapadnom Balkanu zahteva zajedničke napore svih relevantnih aktera kako bi se ostvario napredak i unapredila ekonomska slika regiona.