Prema istraživanju novinara BBC-a i njihovih saradnika, od početka eskalacije sukoba u Ukrajini, identifikovano je 90.019 ruskih vojnika koji su poginuli. Od tog broja, 23% su regrutovani nakon početka borbi, dok su dobrovoljci do novembra 2023. činili 14% ukupnih gubitaka. Prosečna starost poginulih vojnika u 2024. godini iznosila je 36 godina, što je više nego u prva dva ratna perioda.
Ruske vlasti nastavljaju sa kampanjama za regrutaciju dobrovoljaca, nudeći povećane novčane beneficije. Prosečna isplata dostiže 2 miliona rubalja (oko 19.000 evra) za one koji se prijave za borbe. Plate su dodatno povećane u oblastima kao što su Jamalo-Nenecki autonomni okrug, Republika Mari El i Primorski kraj. Do 24. januara 2025. godine, najviše poginulih zabeleženo je u Republici Baškortostan, gde je registrovano 3.932 smrtna slučaja. BBC naglašava da pravi broj žrtava verovatno mnogo veći, jer ovo su samo imena koja su mogla biti potvrđena iz dostupnih izvora.
Više od polovine ruskih vojnika koji su poginuli u sukobu nije imalo prethodno vojno iskustvo. Među identifikovanim žrtvama, 17% su činili zatvorenici koji su izabrali da učestvuju u borbama umesto da služe zatvorske kazne, dok je 12% mobilisano kroz opštu regrutaciju. Mali procenat žrtava dolazi iz privatnih vojnih kompanija, dok je među redovnim vojnim osobljem najviše stradala mehanizovana pešadija (5.931 poginuli) i vazdušno-desantne snage (3.223 poginula vojnika).
Stručnjaci procenjuju da ukupan broj ruskih gubitaka, uključujući proruskih snaga, može iznositi između 159.500 i 223.500 vojnika. Iako je regrutacija u prvoj polovini 2024. dostizala oko 900 ljudi dnevno, izveštaji sa bojišta ukazuju na to da je ruska vojska samo 24. januara 2025. izgubila 1.500 vojnika, koji su poginuli ili ranjeni. Pitanje održivosti ruskih regrutacionih napora postaje ključno za nastavak sukoba, dok se BBC brine za dugoročne posledice na društvo i ekonomiju Rusije.
Ruske oružane snage zabeležile su više od 450.000 novih ugovornih vojnika u 2024. godini, sa prosečnim dnevnim prilivom od preko 1.000 ljudi. Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta za bezbednost Rusije, naglasio je da ovaj tempo regrutacije mora biti održan tokom 2025. godine. Prošle godine, prosečno preko 1.000 ljudi dnevno pristupilo je vojnoj službi. Medvedev je istakao važnost pružanja podrške vojnicima na prvim linijama, kao i veteranima koji se vraćaju iz borbenih zona.
Podaci pokazuju da je više od 450.000 ljudi potpisalo ugovore za vojnu službu, dok je preko 40.000 dobrovoljaca učestvovalo u specijalnim vojnim operacijama. Ovi brojevi osvetljavaju širu rusku strategiju tokom produžene i skupe vojne kampanje u Ukrajini. Održavanje ovakvog tempa regrutacije zahteva značajne resurse za obuku, opremanje i raspoređivanje ovih snaga. Analitičari ističu da ovaj potez signalizira odlučnost Moskve da obezbedi brojčanu nadmoć na bojnom polju, uprkos gubicima u profesionalnim snagama.
Ipak, takva strategija nosi rizike. Troškovi regrutovanja, obuke i održavanja ovih snaga mogu opteretiti rusku ekonomiju, već pod pritiskom sankcija i rata. Modernizacija velike vojske nije jednostavan zadatak, a mnogi novoregrutovani vojnici verovatno će koristiti stariju opremu, što se kosi sa slikom modernizovane vojske koju Kremlj želi da projektuje. Kapaciteti vojnih akademija i centara za obuku suočeni su s izazovom da prime toliki priliv regruta bez ugrožavanja kvaliteta obuke.
Podrška veteranima takođe predstavlja izazov. Povratnici iz borbenih zona često se suočavaju s fizičkim i psihološkim problemima, a resursi za njihovu rehabilitaciju su nedovoljni u mnogim regionima. Dok brojevi regrutacije deluju impresivno, dugoročna održivost ovakvog tempa, kako u finansijskom smislu, tako i po društveni uticaj, ključna je za buduću rusku vojnu strategiju. Pitanje ostaje: hoće li održavanje regrutacionog zamaha doneti uspeh na bojnom polju ili je to samo brojčana strategija koja prikriva dublje probleme u oružanim snagama? Odgovor leži ne samo u kvantitetu, već i u kvalitetu obuke, opreme i podrške, kako na frontu, tako i van njega.
