Dario Amodei, izvršni direktor AI startapa Antropika, izneo je ambicioznu prognozu o budućnosti veštačke inteligencije na nedavnom događaju Saveta za spoljne odnose. Prema njegovim rečima, za manje od godinu dana, veštačka inteligencija bi mogla preuzeti zadatak pisanja softverskog koda, što bi značilo da bi softverski programeri mogli postati suvišni. Amodei smatra da će u narednih tri do šest meseci AI biti u stanju da generiše čak 90% koda, a za godinu dana bi mogli da živimo u svetu gde AI piše sav kod.
Međutim, Amodei je naglasio da ljudski programeri neće potpuno nestati u bliskoj budućnosti. On smatra da će ljudi i dalje biti potrebni kako bi pružili AI modelima potrebne dizajnerske smernice i uslove za rad. Ipak, kako se tehnologija razvija, AI sistemi će postepeno preuzimati sve više zadataka koji su do sada bili rezervisani za ljude. Ova transformacija, prema Amodeiju, neće se ograničiti samo na oblast programiranja, već će se proširiti na sve industrije.
Osnivač Antropika, koji je pre toga radio u OpenAI-ju, pokrenuo je svoj startap 2021. godine i ubrzo je privukao značajne investicije od velikih tehnoloških kompanija poput Gugla i Amazona. Njegovi komentari o uticaju veštačke inteligencije na svet nisu novost. U prethodnom intervjuu za Njujork tajms, Amodei je istakao da ljudi još nisu svesni dubokog uticaja koji AI može imati na njihove živote i ekonomske prilike. Predvideo je da će u naredne dve godine ljudi postati mnogo svesniji kako prednosti, tako i rizika koje AI donosi.
Pored Amodeija, i drugi lideri u industriji prepoznaju potencijal veštačke inteligencije da zameni ljudske programere. Gari Tan, predsednik startap inkubatora Y Combinator, nedavno je izjavio da se 25% osnivača u zimskom ciklusu 2025. godine oslanja na AI za generisanje softverskog koda. Tan je naveo da je 95% linija koda za ove startape generisano pomoću modela velikih jezičkih modela (LLM), što ukazuje na sve veću zavisnost od veštačke inteligencije u industriji.
Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Kristalina Georgieva, takođe je izrazila zabrinutost zbog uticaja AI na tržište rada. Ona je izjavila da očekuje da će veštačka inteligencija uticati na oko 40% globalnih poslova. Prema njenim rečima, polovina ugroženih poslova mogla bi imati koristi od integracije AI-ja, što bi poboljšalo produktivnost. S druge strane, AI bi mogao preuzeti ključne zadatke koje trenutno obavljaju ljudi, što bi moglo dovesti do smanjenja potražnje za radnom snagom, nižih plata i smanjenja zapošljavanja. U najekstremnijim slučajevima, neki poslovi bi mogli potpuno nestati.
Ova situacija stvara ozbiljne izazove za tržište rada i postavlja pitanja o budućnosti zaposlenosti. Kako se veštačka inteligencija nastavlja razvijati i postajati sve sposobnija, važno je razmisliti o načinima na koje se može obezbediti da ljudi imaju relevantne veštine koje će im omogućiti da se prilagode novim okolnostima. Edukacija i obuka će igrati ključnu ulogu u ovom procesu, a društva će morati da se prilagode kako bi osigurala da se koristi od veštačke inteligencije dele pravedno.
U svetlu ovih promena, postavlja se pitanje kako će se razvijati odnosi između ljudi i tehnologije. Da li će veštačka inteligencija postati partner ljudima u radu, ili će doći do sukoba interesa? Ova pitanja će postati sve važnija kako se tehnologija nastavlja razvijati, a društva se suočavaju sa novim izazovima i prilikama koje donosi AI. S obzirom na to da su pred nama velike promene, važno je da se o ovim pitanjima razmišlja unapred i da se preduzmu koraci ka održivoj budućnosti u kojoj će ljudi i tehnologija raditi zajedno u korist svih.
