Dok su se pojedini novinari Radio-televizije Srbije (RTS) vratili redovnom radu uprkos blokadi zgrade, na društvenim mrežama su se pojavili postovi koji direktno targetiraju te novinare, često otkrivajući njihove lične podatke. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović, ocenjuje da je ova praksa protivzakonita i opasna. Prema njegovim rečima, nedopustivo je i zakonom zabranjeno objavljivanje tuđih ličnih podataka bez zakonskog osnova, što najčešće podrazumeva nedostatak pristanka te osobe.
Marinović naglašava da, iako društvene mreže tehnički spadaju u kategoriju medija, zakonski okvir u Srbiji ne omogućava njegovoj instituciji da deluje na objave na tim platformama, već se odgovornost prebacuje na druga tela, poput Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ili Ministarstva informisanja. On dodaje da osobe koje su pogođene ovakvim objavama imaju nekoliko mehanizama zaštite, uključujući krivično-pravnu odgovornost.
U slučaju da se neko suoči sa ovakvim neovlašćenim objavama, može podneti privatnu krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu, ili tužiti osobu koja je objavila njihove podatke, ukoliko je poznata, ili podneti prijavu protiv NN lica. Marinović ističe da je značajnu ulogu u slučajevima digitalnog nasilja i zloupotrebe podataka odigralo posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal.
Govoreći o učestalosti narušavanja privatnosti u javnom i političkom životu, Marinović naglašava da su ovakve prakse sve češće, a Srbija nije izuzetak. Ove situacije se dešavaju i poznatim i nepoznatim osobama, pri čemu su obični građani sve češće meta ovakvih napada. Posledice ovih napada retko se izbegnu, bilo da je reč o nečijem mirnom snu ili reputaciji.
Jedna od zabrinjavajućih činjenica je što društvene mreže omogućavaju svakome da neovlašćeno širi tuđe podatke. Marinović naglašava da je potrebno preduzeti sve dostupne mere, od osude do pravne reakcije, kako bi se zaštitili podaci pojedinaca.
Međutim, jedan od ključnih problema je što mnoge društvene mreže i digitalni servisi, kao što su Meta (Facebook, Instagram) i X (bivši Twitter), nemaju predstavnike za zaštitu podataka u Srbiji, uprkos zakonskoj obavezi. Marinović ukazuje na to da obaveza imenovanja predstavnika postoji za sve koji obrađuju podatke korisnika u Srbiji, bez obzira na to da li su oni domaći građani ili turisti. Google je ispunio ovu obavezu, ali Meta i X nisu.
Marinović dodaje da je institucija Poverenika u kontaktu sa Metom i da postoje pozitivni pomaci, ali sve dok ne bude određen formalni predstavnik, mogućnosti zaštite su ozbiljno ograničene.
U međuvremenu, dok se zakon o zaštiti podataka o ličnosti menja, proširenje ingerencija Poverenika trenutno nije predviđeno. Marinović objašnjava da bi takva inicijativa mogla izazvati otpor u javnosti zbog straha od zadiranja u slobodu medija. On pravi jasnu razliku između tradicionalnih i digitalnih medija, ukazujući da tradicionalni mediji ređe krše zakon, dok su novi, digitalni kanali često van domašaja regulative.
Mladi ljudi masovno koriste digitalne platforme, a posledice zloupotrebe podataka mogu biti ozbiljne. Marinović ističe da su zabeleženi slučajevi samoubistava uzrokovanih objavama koje su narušile nečiji život. Na kraju, poziva sve koji objavljuju tuđe snimke, fotografije ili informacije da se zapitaju da li bi želeli da se to isto objavi o njima. Ako ne bi, onda ne bi trebalo ni o drugima.
Ova situacija zahteva hitnu reakciju i svest o posledicama koje digitalno nasilje može izazvati, kako bi se zaštitili lični podaci i prava svih građana.
