Srbija se suočava s nedostatkom radne snage u različitim sektorima, posebno kada su u pitanju poslovi koji ne zahtevaju visoku stručnu spremu. Stručnjaci ističu da je najteže doći do kadrova iz oblasti nege i lepote, ugostiteljstva, građevine i mašinstva. Nedostatak radne snage se oseća posebno u zanimanjima poput tesara, armirača, zidara, stolara, keramičara, frizera, kuvara, pekara i konobara. Iako su ovi poslovi često manje cenjeni, mogu doneti dosta visoku zaradu.

Miloš Turinski, stručnjak za tržište rada, ističe da mnogim poslodavcima nedostaju kvalifikovani radnici, posebno tokom letnje sezone. Mnogi radnici su privremeno otišli u inostranstvo kako bi zaradili više novca, ostavljajući tako srpske poslodavce u potrazi za novom radnom snagom. Problem je što neki poslodavci ne mogu da ponude visoke zarade i dobre uslove rada, što rezultira stalnim deficitom radne snage.

Turinski naglašava da su zanati veoma važni i da poslovi u ovoj oblasti mogu doneti visoku zaradu. Upozorava da mnogi mladi izbegavaju ove poslove jer smatraju da su manje vredni i da će im biti teže da pronađu posao na tržištu rada. Međutim, situacija je takva da su poslovi poput frizera veoma traženi, a zarade mogu biti i do 1.500 evra ili više.

Sezonski poslovi su takođe dobro plaćeni, ali radnici često nisu spremni da se sele ili budu privremeno odvojeni od svojih porodica. Iako su dnevnice dobre, mnogi ljudi odbijaju poslove poput berbe malina jer im je teško da napuste svoje domove na određeni period. Osim toga, u Srbiji uvek postoji potreba za trgovcima i prodavcima bez obzira na godišnje doba ili sezonu.

Kako bi rešili problem nedostatka radne snage, poslodavci trebaju da razmotre ponudu boljih plata i uslova rada kako bi privukli kvalifikovane kadrove. Takođe, važno je raditi na promociji zanata i poslova koji ne zahtevaju visoku stručnu spremu kako bi se mladima pružile nove mogućnosti za zapošljavanje i stvaranje stabilne karijere. Sa većom podrškom i ulaganjem u ove segmente tržišta rada, Srbija bi mogla da reši problem nedostatka radne snage i stvori održivu ekonomiju.

U zaključku, nedostatak radne snage je ozbiljan problem sa kojim se Srbija suočava u različitim sektorima. Da bi se rešio ovaj problem, potrebno je uložiti u promociju zanata i poslova koji ne zahtevaju visoku stručnu spremu, kao i poboljšati uslove rada i zarade kako bi se privukli kvalitetni radnici. Samo kroz zajedničke napore poslodavaca, vlade i obrazovnih institucija može se rešiti ovaj izazov i stvoriti održivo tržište rada u Srbiji.