Zaplena zamrznute ruske imovine može imati dalekosežne posledice po Evropsku uniju, kako je izjavila Valeri Urben, generalni direktor belgijske platforme „Juroklir Ltd.“ U razgovoru sa agencijom Blumberg, Urben je upozorila da bi Rusija mogla odgovoriti na takve mere, što bi moglo dovesti do daljnje destabilizacije finansijskih tržišta u EU.
S obzirom na trenutnu situaciju, američki predsednik Donald Tramp vrši pritisak na Ukrajinu da započne pregovore sa Rusijom, a neki od mogućih mirovnih dogovora uključuju rizike koji se tiču zamrznute ruske imovine. Prema Urbenovoj, ova imovina mogla bi postati deo budućih pregovora između Rusije i Ukrajine.
U međuvremenu, visoko rangirani izvor iz EU je naveo da se očekuje produženje ekonomskih sankcija protiv Rusije, koje bi moglo biti ozvaničeno 27. januara. Ove sankcije, koje su trenutno na snazi do 31. januara, mogle bi biti produžene do 31. jula 2025. godine. Očekuje se da bi produženje sankcija otvorilo put za usaglašavanje novog, 16. paketa sankcija, koji Brisel planira da ozvaniči 24. februara.
U decembru prošle godine, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da postoji mogućnost korišćenja zamrznute ruske imovine kako bi se pomoglo Ukrajini. Ona je naglasila važnost dijaloga za rešavanje sukoba, ali je takođe istakla da bi fokus trenutno trebao biti na podršci Kijevu. Kalas je apelovala na zemlje EU da povećaju svoja ulaganja u odbranu, kako bi se dodatno osnažila sigurnost regiona.
Nakon što je Rusija započela vojnu operaciju u Ukrajini, EU i zemlje G7 su zamrznule gotovo polovinu deviznih rezervi Rusije, koje iznose oko 300 milijardi evra. Od tog iznosa, više od 200 milijardi evra je smešteno u Evropskoj uniji. Ove mere su izazvale oštre reakcije iz Moskve, a ministarstvo spoljnih poslova Rusije više puta je nazvalo zamrzavanje imovine „krađom“, naglašavajući da to predstavlja nezakonitu i neetičku praksu.
Ovo pitanje zamrznute imovine i potencijalnog njenog korišćenja za pomoć Ukrajini postavlja kompleksna pravna i politička pitanja. Naime, postoji zabrinutost da bi takve mere mogle stvoriti presedan koji bi mogao uticati na međunarodne odnose i trgovinu. Eksperti upozoravaju da bi zamrzavanje imovine moglo negativno uticati na poverenje u međunarodni finansijski sistem, a posebno na odnose između zapadnih zemalja i Rusije.
Pored toga, postoji i strah da bi Rusija mogla preduzeti uzvratne mere koje bi mogle dodatno pogoršati situaciju na finansijskim tržištima. Ukoliko do toga dođe, moglo bi doći do destabilizacije ne samo unutar EU, već i na globalnom nivou.
Kako se situacija razvija, važno je pratiti daljnje korake EU u vezi sa sankcijama prema Rusiji, kao i potencijalne reakcije iz Moskve. Bilo kakvi potezi koji se tiču zamrznute imovine mogli bi imati dugoročne posledice po međunarodne odnose i ekonomsku stabilnost u regionu.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da je situacija veoma složena i da zahteva pažljivo razmatranje svih aspekata pre donošenja konačnih odluka. Evropska unija će se suočiti sa teškim izazovima u narednom periodu, a uspeh njenih politika prema Rusiji zavisiće od sposobnosti da se pronađu održiva rešenja koja će zadovoljiti sve strane uključene u ovaj konflikt.
