U javnost su isplivali šokantni podaci o nezakonitom balsamovanju i čuvanju tela preminulih u Solunu, u koji su uključeni službenici obdukcijske službe i mrtvozorničke jedinice. Skandal je otkriven nakon anonimne prijave, otkrivajući mrežu korupcije koja se vrti oko telesnih ostataka pokojnika. Kao osumnjičeni pominju se zaposleni u Forenzičkoj službi Soluna, ali i pojedinci iz privatnog sektora.
Do sada je uhapšeno šest osoba, među kojima su bivša načelnica forenzičke službe, mrtvozornik, penzionisani policijski poručnik, vlasnik pogrebnog preduzeća i dva privatna lica. Istragu vodi Odeljenje unutrašnje kontrole grčke policije, koje pažljivo dokumentuje sve detalje.
Prema rezultatima istrage, osumnjičeni su uzimali novac od privatnih pogrebnika u zamenu za nezakonito čuvanje tela, njihovu pripremu za pogreb i balsamovanje. Delovanje grupe proširilo se izvan zvaničnih prostorija forenzičke službe, na ilegalno skladište, bez neophodnih dozvola i u uslovima koji nisu ispunjavali zdravstvene standarde.
Grupa je imala jasno definisan cenovnik: 25 evra dnevno za čuvanje tela u službenim rashladnim komorama, 50 evra za dodatno ulepšavanje tela i 250 evra za balsamovanje bez prisustva forenzičara. Novac se naplaćivao u gotovini ili preko posrednika, a često su korišćeni i resursi državne službe. Najalarmantnije je to što su potvrde o balsamovanju često potpisivane na daljinu ili od strane trećih lica, bez ikakvog nadzora stručnog lica.
Balsamovanja su se vršila i tokom radnog vremena i van njega, čak i tokom praznika, što ukazuje na sistematsku i dobro organizovanu praksu. Tela su često skladištena u neovlašćenim prostorijama, bez ikakvog evidencijskog traga, što izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu javnog zdravlja i zakonitosti postupanja.
Dokumenti koji su izdavani dostavljani su državnim organima, dok su same usluge često bile povezane sa prethodnim istragama, što dodatno opterećuje pravnu kvalifikaciju dela. Državna ustanova je u suštini korišćena kao paravan za sprovođenje privatnih dogovora uz nadoknadu. Iz do sada prikupljenih podataka jasno je da su osumnjičeni zloupotrebljavali svoj položaj i pristup državnim službama zarad lične finansijske koristi. Ovakva dela, osim što nose duboku moralnu osudu, predstavljaju krivična dela teškog karaktera – primanje mita, izdavanje lažnih medicinskih potvrda, nezakonito korišćenje državne imovine i ugrožavanje javnog zdravlja.
Grčka policija, u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu građana, nastavlja istragu, a moguće su i nove optužnice, jer se sumnja da je mreža sarađivala sa više pogrebnih firmi širom severne Grčke. Istovremeno, planirane su interne kontrole u svim forenzičkim ustanovama u zemlji, u cilju identifikovanja sličnih pojava i primene strožih mehanizama nadzora.
Ovaj slučaj na tragičan način vraća u fokus nedostatke i propuste u nadzoru ključnih javnih službi. Tamo gde ljudsko dostojanstvo, po učenju pravoslavne crkve, mora biti nepovredivo, čak i posle smrti, telo preminulog, koje Crkva poštuje kao hram Duha Svetoga, ne može i ne sme postati predmet trgovine. Ono mora biti ispraćeno sa molitvom, poštovanjem i mirom.
S obzirom na ozbiljnost situacije i potencijalne posledice po javno zdravlje i pravosudni sistem, očekuje se da će se, u okviru šireg istražnog procesa, otkriti još detalja o ovom skandalu. Ovaj slučaj ne samo da ukazuje na individualne zloupotrebe, već i na sistemske propuste koji omogućavaju takve prakse u državnim institucijama. U istom duhu, poziva se na jačanje regulative i nadzora u vezi sa radom forenzičkih i pogrebnih službi, kako bi se obezbedilo da ljudska prava i dostojanstvo svake osobe budu poštovana, čak i nakon smrti.
