Alati za kloniranje glasa omogućeni veštačkom inteligencijom nisu samo fascinirali tehnološki osvešćenu populaciju već su i sajber-kriminalcima olakšali da oponašaju glasove stranaca i prevare žrtve da predaju velike sume novca. Najčešće su meta starije osobe koje možda nisu upoznate sa ovakvim tehnikama prevara. Prevarant može ciljati žrtvu tako što će se predstaviti kao voljeno unuče u nevolji i zatražiti hitnu finansijsku pomoć. Pozivaoci mogu zvučati identično kao voljene osobe, a brojevi telefona mogu biti lažirani da bi izgledali kao da dolaze od poznatih pozivaoca. U 2023. godini, stariji građani su izgubili oko 3,4 milijarde dolara u finansijskim zločinima.
Jedna od najčešćih šema prevara je poznata kao „prevare bake i deke“, gde prevarant oponaša voljenu osobu i tvrdi da im je hitno potreban novac. Prevaranti koriste strah i paniku kako bi žrtve donosile iracionalne odluke. Zaštita od ovakvih prevara može se postići jednostavnim merama, kao što je kreiranje porodične „sigurne reči“ koja će služiti kao zaštita. Sigurna reč treba da bude jedinstvena, teška za pogađanje i da ne uključuje očigledne podatke kao što su naziv ulice ili grada. Preporučuje se fraza koja se sastoji od najmanje četiri reči.
Pratiti rutinu koja uključuje upotrebu sigurne reči je ključna linija odbrane od prevara. Kada dobijete poziv koji zahteva novčanu pomoć, uvek zahtevajte da pozivaoc izgovori sigurnu reč pre nego što donesete bilo kakvu odluku. Izbegavajte da sami prvi ponudite sigurnu reč, jer žrtve često prave ovu grešku u trenucima panike. Prevencija je uvek bolja od lečenja, pa uz korišćenje sigurnih reči i dodatnu opreznost, možete zaštititi sebe i svoju porodicu od ovakvih prevara. Budite obazrivi, informišite voljene o rizicima i osigurajte da svi znaju kako da reaguju u slučaju sumnjivih poziva.
