Već vekovima, mnogi ljudi veruju da bolni zglobovi mogu predvideti promene vremena, posebno povećanu nelagodnost pre kiše ili hladnog vremena. Ova tvrdnja, iako široko rasprostranjena, nije još uvek potvrđena konačnim naučnim dokazima. Naučna zajednica se i dalje bavi pitanjem da li postoje fiziološki uzroci za ovakvo ponašanje zglobova ili je to samo još jedan mit.
Jedan od glavnih faktora koji se razmatraju u ovom kontekstu je barometarski pritisak, koji predstavlja silu koju vazdušne mase vrše na Zemljinu površinu. Pritisak varira u zavisnosti od nadmorske visine i vremenskih sistema, a visoki pritisak obično signalizira stabilne vremenske uslove, dok nizak pritisak može prethoditi lošijem vremenu.
Zglobovi su složeni sistemi koji sadrže sinovijalnu tečnost koja služi kao lubrikant. U zdravim zglobovima, pokret je glatko i bezbolno. Međutim, kod osoba sa oštećenjima kao što su osteoartritis ili reumatoidni artritis, promene u okolini mogu izazvati intenzivniji osjećaj bola. Jedna od hipoteza sugeriše da opadanje barometarskog pritiska može izazvati blago širenje upaljenih tkiva u zglobovima, što povećava pritisak na nerve i pojačava bol.
S druge strane, nagli porast pritiska može dodatno pritisnuti osetljiva tkiva, što takođe može izazvati nelagodnost. Istraživanja na ovu temu pružaju ograničenu podršku ovoj teoriji, a rezultati nisu jednoznačni. Na primer, studija iz 2007. godine pokazala je blagu, ali značajnu povezanost između opadanja pritiska i povećanog bola u kolenima kod pacijenata sa osteoartritisom, ali slična pravila nisu potvrđena kod drugih zglobnih oboljenja.
Sistematski pregled iz 2011. godine pokazao je da su reakcije pacijenata sa reumatoidnim artritisom različite; neki su osećali jači bol pri niskom pritisku, dok su drugi bili indiferentni ili su čak prijavljivali nelagodnost pri visokom pritisku. Istraživanje iz 2019. godine ukazalo je na blagu povezanost između pada pritiska i povećane nelagodnosti, ali su takođe primećene velike individualne razlike.
Osim barometarskog pritiska, treba uzeti u obzir i druge meteorološke faktore koji mogu uticati na zglobove. Promene u temperaturi i vlažnosti često prate promene pritiska, što dodatno otežava precizno utvrđivanje uzroka bola. Na primer, niske temperature mogu učiniti mišiće ukočenijima i smanjiti fleksibilnost, povećavajući rizik od povreda. Hladno vreme može izazvati sužavanje krvnih sudova, smanjujući dotok kiseonika u zglobove i pogoršavajući upalu, posebno kod osoba sa artritisom.
Nagle promene temperature mogu izazvati stres u telu, dok visoka vlažnost može pojačati osećaj oticanja i nelagodnosti. Sve ovo ukazuje na kompleksnost veze između vremenskih uslova i bolova u zglobovima.
Konačno, odgovor na pitanje da li zglobovi zaista mogu predvideti vreme nije jednostavan. Naučni dokazi ukazuju na to da vremenske promene mogu uticati na bol u zglobovima kod nekih ljudi, ali reakcije se razlikuju i zavise od različitih faktora, uključujući tip oboljenja i individualnu osetljivost na bol. Iako zglobovi možda nisu pouzdaniji od meteoroloških prognoza, osobe sa hroničnim bolestima mogu ih doživljavati kao prirodni alarm koji nagoveštava vremenske promene, iako ne sa potpunom tačnošću.
U konačnici, ovo pitanje ostaje otvoreno za dalja istraživanja, a razumevanje ovih fenomena može pomoći u poboljšanju kvaliteta života onih koji pate od bolova u zglobovima tokom promena vremena.
